AAA

DRUšTVO | 26.09.2021 10:30 > 26.09 10:30

Braj: Ruski mediji na Balkanu stvaraju mišljenja bez mnogo veze sa stvarnim svetom

Ruski mediji, a samim tim i ruska politika, imaju ogroman dugogodišnji uticaj na medijsku scenu u Srbiji i regionu, a kao rezultat toga na Zapadnom Balkanu stvaraju se ideje, slike i mišljenja koja nemaju mnogo veze sa stvarnim svetom, ocenio je medijski stručnjak i bivši šef dopisništva nemačke agencije DPA za Jugoistočnu Evropu Tomas Braj (Thomas Brey).

Slika koju prenose ruski državni mediji da Zapad, odnosno EU i SAD žele da nanesu štetu Srbiji i da na nju utiču protivno njenim interesima, ne drži se realnosti, rekao je Braj za agenciju Beta povodom objavljivanja publikacije "Ruski mediji na Balkanu", koja analizira kako moskovska propaganda utiče na Srbiju.
Prema njegovim rečima mnogi mediji u Srbiji i susednim zemljama zbog teške ekonomske situacije rado koriste besplatne usluge koje nude Sputnjik i drugi ruski državni mediji, poput RT-a (ranije Russia Today), i pošto su na srpskom jeziku, mnoge objave su usvojene kao činjenice, "jedan na jedan".

"Domaći političari pozitivno gledaju na tekstove Sputnjika zato što predstavljaju društveno-politički sistem vrednosti sa kojim i oni saosećaju. Država, predvodjena moćnim vrhunskim političarem, igra dominantnu ulogu u tome. 'Putinov sistem' očigledno služi kao uzor mnogim političarima u regionu, poput Viktora Orbana, Nikole Gruevskog, Bakira Izetbegovića, Janeza Janše i Aleksandra Vučića", dodao je Braj.

U reagovanju objavljenom na sajtu agencije Sputnjik na srpskom jeziku, ocenjeno je da je studija Tomasa Braja koju je naručila nemačka fondacija Fridrih Nauman "imala ambiciozni zadatak da dokaže i raskrinka rusku propagandnu mašineriju u Srbiji i na Balkanu", ali da je tu, kako je ocenjeno, "tragikomičnu slagalicu o ruskom malignom uticaju" nemoguće sastaviti, zbog "protivrečnih, jednostranih, nedovršenih" konstatacija autora.

Prema navodima Sputnjika, autor Tomas Braj nije se potrudio da prenese osnovne činjenice, a istovremeno, dok on "ispituje ko su stožeri Sputnjikovog DNK, vlada u Berlinu ozbiljno štiti svoje energetske interese borbom za izgradnju Severnog toka, pa čak traži i podršku Kine u UN, kako bi se ovaj, za Nemačku životno važan projekat ostvario.

Braj, medjutim, u studiji podseća da je po mišljenju većine gradjana Srbije Rusija (uz Kinu) najbliži prijatelj i najvažniji ekonomski partner Srbije, iako zvanična statistika pokazuje da u Srbiju najviše novca dolazi iz EU i SAD, i da je Nemačka najveći investitor u Srbiji, a kako dodaje, nema veze sa realnošću ni uverenje da će se Zapad "uskoro urušiti", dok će ruski ili kineski sistem vrednosti dobiti medjunarodnu prednost.

"Naslovi na naslovnim stranama mnogih novina da su Brisel i Vašington želeli da svrgnu predsednika Vučića, nemaju apsolutno nikakve veze sa stvarnoću. Zašto bi Zapad želeo da smeni Vučića, iako ga EU i SAD vide kao najvažnijeg partnera u svim reformama koje se traže? Sa geopolitičkog gledišta, trebalo bi se zalagati da ljudi na Zapadnom Balkanu steknu stvarnu sliku o odnosu snaga i političkim ciljevima svih stranih partnera", ocenio je Braj.

Braj u publikaciji ukazuje da na prvi pogled suočavanje sa rusko-srpskim medijskim partnerstvom i nije toliko značajno, jer se Balkan neretko svodi na "zadnje dvorište Evrope", medjutim, ako se na jugoistočnu Evropu gleda iz ugla političke moći i bezbednosne politike, tema po njegovoj oceni dobija ogroman značaj.

"Već dugo Brisel i Vašington pokušavaju da Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Kosovo utemelje u evroatlantske strukture i tako potisnu uticaj Rusije u regionu. Ruska državna agencija Sputnjik u svojoj srpskoj redakciji čini sve što je moguće kako bi se sprečilo da se pomenute zemlje integrišu u evroatlantske strutkture", istakao je Braj.

Kako je naglasio, Moskva čini sve da učvrsti svoju ulogu arbitra u korist Beograda podgrevanjem regionalnih nacionalnih sukoba, i stoga nije slučajno što se Srbi u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni Hercegovini smatraju najbližim ruskim saveznicima u jugoistočnoj Evropi u geopolitičkoj borbi sa SAD-om i Evropom.

Rusija troši mnogo truda i novca da uvek iznova dokaže svoje navodno bratsko prijateljstvo sa Srbima, počev od finansiranja vakcina, ili spomenika u Beogradu i ukrašavanja važnih gradjevina poput Hrama Svetog Save na Vračaru, i posmatrana sa tog emocionalnog, nacionalno-psihološkog i polazišta političke moći, medijska snaga Rusije u velikim delovima Balkana doprinosi tome da EU i SAD često deluju sa gubitničke pozicije, navodi autor.

Ilustrujući uticaj Rusije i ruskih medija na javno mnjenje u Srbiji, Braj u studiji još navodi da Srbija ima veliki broj eksplicitno rusofilskih portala, medju kojima su Fakti, Standard, Nova srpska politička misao, Srbija danas, Gazeta, Vostok, Nacionalist, Istina, In4s, Vidovdan, ali da je ubedljivo najdominantniji uticaj ruske agencije Sputnjik koja je osnovana 2014, a godinu dana nakon toga počeo je da radi i srpski ogranak.

Uz grafikone i statističke podatke, Braj u publikaciji kaže da je upečatljivo da su tri jasna fokusa Sputnjikovih priloga Srbija, Rusija i SAD, dok su ostale medjunarodne teme isključene, i da to usmerenje uredjivačkog rada u Srbiji već dokazuje da se korisnik ne može jasno informisati o najvažnijim medjunarodnim pitanjima.

"Načelno, u srpskom izdanju je evidentno da je ovoj maloj zemlji dodeljena uloga jednaka svetskim silama SAD i Rusiji, koja ne odgovara stvarnosti. Štaviše, izveštavanje o srpskim pitanjima čak jasno nadmašuje teme iz SAD-a i u rangu je sa ruskim", ističe Braj navodeći da u izveštajima Sputnjika pored zdravstvenih tema u doba korona krize dominiraju i prilozi kojima se podstiče negativan stav prema SAD i EU, ili NATO.

Kao ilustraciju negativne slike koju Sputnjik kreira o SAD ili EU, Braj navodi naslove: "Bajden izbrisao žene", "Kad počinje gradjanski rat u Americi", "Čomski: Amerika je vodeći terorista", "Kontaminirana namirnica preplavila Evropu", "Jasan signal: NATO spreman za konfrontaciju sa Rusijom", "Kako je zbog vojnih vežbi NATO-a umalo počeo nuklearni rat", i brojne druge.

Nasuprot negativno obojenim tekstovima o EU, SAD i NATO, o ruskim temama Sputnjik izveštava u pozitivnom svetlu, posebno o novim sistemima ruskog naouržanja koji bi, kako Braj ističe, trebalo da dokažu tehničku superiornost Rusije, a te tekstove rado prenose srpski mediji, medju kojima Tanjug, Radio televizija Vojvodine, B92, TV Hepi, tabloidi Telegraf, Alo, Informer...

"Zapanjujuće je da su druge ruske teme (osim mešovitih) praktično izostavljene iz izveštavanja Sputnjika. Osim nekoliko opravdanja za postupanje protiv opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, unutrašnja ruska pitanja su gotovo u potpunosti zanemarena, Unutrašnji problemi ili konflikti tipični za bilo koju zemlju, u Rusiji praktično ne postoje", konstatuje autor publikacije.

Moć i uticaj koji Sputnjik već ima na srpskoj informativnoj sceni često se ogleda u čisto unutarpolitičkim temama o kojima srpski mediji nemaju sopstvene izveštaje, već preuzimaju vesti ruske agencije, ukazao je Braj i naveo kao primer izjavu američkog ambasadora u Srbiji Entonija Godfrija da je istaknuti pronalazač i inženjer Nikola Tesla Amerikanac, a ne Srbin, koja je u tom prenošenju ocenjena "šokantnom".

"Činjenicu da je Sputnjik pred nosom velikih medija opširno izvestio o jednom takvom dogadjaju, možemo smatrati dokazom lošeg rada domaćih dnevnih listova, portala i televizijskih stanica", napominje Braj i kao primer navodi Sputnjikovo izveštavanje o srpsko-ruskoj vojnoj vežbi u maju 2021. o kojoj domaći mediji nisu imali sopstvene izveštaje već su se takodje oslonili na rusku agenciju.

Analiza tekstova Sputnjika još pokazuje da se oni koriste za motivisanje Srbije da zauzme oštriji stav prema Prištini, odnosno Kosovu kao drugom najvažnijem tematskom kompleksu Sputnjika, što bi pojačalo tinjajući (zamrznuti) sukob (prebacivši ga u vruću fazu), navedeno je u publikaciji.

"Neretko, Sputnjik srpskoj strani čak i pruža pomoćne argumente kako bi opravdala i tako poboljšala svoj položaj. Linija izveštavanja o ovom sadržaju uključuje konfrontaciju sa NATO-om, pod čijim su vodjstvom na Kosovu stacionirane medjunarodne mirovne snage (Kfor)", navodi autor i dodaje da Sputnjik srpskoj javnosti dokazuje da Rusija u ovom pitanju bezuslovno zastupa interese Beograda, nasuprot "naporima Zapada" da Srbiji oduzme bivšu pokrajinu.

Uz vojne teme i Kosovo, dominiraju pravoslavni običaji kao način jačanja partnerstva sa Rusijom, ali i medju Srbima posebno u BiH i Republici Srpskoj, i u Crnoj Gori, dok o situaciji u tim zemljama Sputnjik izveštava u tipično negativnom kontekstu, konstatuje autor i navodi naslove:"Skandal u Podgorici: Trudnicama dali pogrešan lek", "Škola u Crnoj Gori zatvorena zbog šuge", "Džepovi Hrvata sve plići, prodaju poslednje komade zlatnog nakita da izmire račune"...

Prema analizi autora, matrica Sputnjika je jasna: u izveštavanju nema razgraničenja izmedju vesti i komentara, sa izvorima se postupa površno, neoprezno ili sa odredjenim ciljem, izveštavanje je selektivno, a cilj je superiornost političkog, ekonomskog i društvenog sistema Rusije, uticaj na zemlje bivše Jugoslavije, sprečavanje njihovog približavanja NATO-u, i sejanje razdora.

Srž ovog rada čini analiza sadržaja velikih delova materijala srpskog izdanja inostrane redakcije ruskog Sputnjika u januaru, februaru i martu 2021. godine, a pored toga, ispitano je medijsko okruženje rusofilskih medijskih operatera u Srbiji i dati su predlozi kako bi EU mogla da odgovori na medijsku ofanzivu Moskve, navedeno je u publikaciji koju je objavila nemačka fondacija "Fridrih Nauman".

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.