AAA

DRUšTVO | 04.08.2022 12:25 > 04.08 14:05

Djukić (Suza): Bez napretka u procesu ekshumacije i identifikacije nestalih u Oluji

Predsednica Udruženja porodica nestalih i prognanih lica "Suza" Dragana Djukić izavila je danas da ni posle 27 godina od hrvatske akcije "Oluje" nema pomaka u procesu ekshumacije kao ni u ostvarivanju drugih prava krajiških Srba.

Ona je na konferenciji za novinare rekla je proces ekshumacije u Hrvatskoj u zastoju, te navela da su rezulati dosta poražavajući.
Djukić je rekla i da su u regionu, i 27. godina posle Oluje različiti pogledi na tadašnja dešavanja i ocenila da to znatno utiče na suočavanje sa prošlošču kao i rešavanju sudbine nestalih.

"U Hrvatskoj se slavi takozvana pobeda povodom proterivanja 250.000 Srba, a u Srbiji se tuguje ", rekla je ona

Navela je proces ekshumcije i identifikacije posmrtnih ostataka u Hrvatskoj od samog početka bio nezadovoljavajući i da sada ima sve manje identifikovanih.

Prema njenim rečima, porodice nestaih su učinile sve što je trebalo i što je bilo do njih, kao i sve što su mogle.

"Za nove ekshumacije ne ostaje nam ništa drugo osim nade", rekla je ona.

Rekla je i da je Hrvatska jedina država u regionu koja ima registrovana grobna mesta i da se u tamnošnjim institutima nalaze posmrtni ostaci oko 900 tela.

Naglasila je značaj ubrzanje potrage i identifikacije nestalih, te ukazala i da je "samo ćutanje o zločinu isto kao i da se sam zločin nije dogodio".

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veljko Odalović je rekao da je poslednji sastanak nadležnih iz Srbije i Hrvatske za ta pitanja održan krajem 2020. u Beogradu i da od tada Hrvatska ne zakuzuje novi sastanak.

"Hrvatska od tada ne zakazuje sastanke, ne preduzima nikakve aktivnosti i od (godišnice) prošle Oluje do ove Oluje identifikovano je pet posmrtnih ostataka", rekao je on.

Kazao je da u Hrvatskoj postoji poznatih 36 grobnih mesta kao i da se u hrvatskim institutima nalaze 954 tela, ili delovi telova koji nisu identifikovani.

Prema njegovim rečima, postoji i oko 600 osoba koje se vode kao nestale, ali o njima ne postoji nikakav podatak.

Naglasio je spremnost zvaničnog Begrada da, kao i do sada, aktivno učestvuje u reševanju svih tih pitanja.

Govorili su i predstavnci porodica nestalih kao i pukovnik u penziji Kosta Novaković.

NVO: Za vreme Oluje ubijeno 1.200 civila, posmrtni ostaci 250 žrtava još nisu otkriveni

Grupa nevladinih organizacija (NVO) saopštila je danas da je prema podacima Udruženja Srba iz Hrvatske, sa sedištem u Srbiji, "Veritas" i "Suza" za vreme hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" pre 27 godina ubijeno 1.200 civila i da posmrtni ostaci još 250 žrtava nisu otkriveni i identifikovani iako su masovne grobnice poznate.

Kako se navodi u saopštenju organizacija "Rekom mreža za pomirenje", "Fond za humanitarno pravo", "Documenta" i Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska (YIHR), zvanični hrvatski izvori navode da su na hrvatskoj strani poginula 204 vojnika i policajca i da posmrtni ostaci dvoje još uvek nisu nadjeni

Hrvatski "Helsinški odbor za ljudska prava" je dokumentovao ubistva 677 civila, a te podatke, dodaje se u saopštenju, podržavaju i podaci "Dokumente" i "Fonda za humanitarno pravo".

Podsetili su i da je Žalbeno veće Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) 2012. godine poništio osudjujuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za ratne zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i ovičaja ratovanja u vojnoj akciji "Oluja".

"Tom presudom, Žalbeno veće nije oslobodilo Republiku Hrvatsku obaveze da procesuira počinioce čiji je identitet utvrdilo Raspravno veće, kao i da istraži i kazni počinioce ratnih zločina koji nisu bili deo predmeta Tužitelj protiv Ante Gotovine i Mladena Markača", stoji u saopštenju.

Istakli su i da proteklo vreme pokazuje da su izvršioci ratnih zločina na slobodi.

Oni su dodali i da nema političke volje dase sačini regionalni popis žrtava od 1991. do 2001. godine, za koji se zalaže civilno društvo i 580.000 gradjana postjugoslovenskih zemalja, potpisnika peticije za osnivanje Rekoma.

NVO su u saopštenju podsetile i na desetine drugih sudski utvrdjenih činjenicama o zločinima, čiji počinioci još uvek nisu kažnjeni, od kojih većina dolazi iz presuda Raspravnog veća MKSJ u predmetima protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača.

YIHR: Hrvatska i Srbija da saradjuju po pitanju ostvarenja prava i pravde za žrtve ratnih zločina

Regionalna mreža nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) pozvala je danas, povodom 27. godišnjice operacije "Oluja", institucije u Hrvatskoj i Srbiji da saradjuju po pitanju ostvarenja prava i pravde za žrtve ratnih zločina, a najviše državne zvaničnike da ozbiljnije, odgovornije i hrabrije doprinesu izgradnji mira i odgovornog suočavanja s ratnom prošlošću.

"Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001. godine tokom i nakon operacije hrvatskih oružanih snaga 'Oluja', ubijeno je više od 600 civila srpske nacionalnosti i spaljeno više od 22.000 kuća", stoji u saopštenju YIHR.

Iz straha za ličnu bezbednost, dodaje se u saopštenju, kao i na nagovor vlasti u Kninu, Hrvatsku je tada napustilo više od 150.000 njenih dotadašnjih stanovnika, uglavnom Srba, a njihova imovina je uništavana ili pokradena, a povratak im je praktično onemogućen.

"Prema podacima FHP, oko 10.000 civila izbeglih iz Hrvatske i BiH tokom leta 1995. godine pripadnici MUP-a Srbije su protivpravno hapsili i potom deportovali vojnim vlastima tadašnje Republike Srpske Krajine i Republike Srpske", navodi se u saopštenju.

Oni su ocenili da prisilne mobilizacije, koje su po njihovim rečima predstavljale najgrublju povredu Konvencije UN o statusu izbeglica, kao i Zakona o izbeglicama u Srbiji, dovele do smrti najmanje 54 osobe, kao i do teških telesnih povreda i psihičkih posledica velikog broja izbeglica.

"U periodu od avgusta do kraja septembra 1995. godine, MUP Srbije je predao oko 5.000 izbeglica kampu za obuku Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, gde su izbeglice prolazile kroz psihičku i fizičku torturu", navode iz YIHR.

Pred sudovima u Hrvatskoj, a povodom zločina tokom i nakon operacije "Oluja", donete su samo dve osudjujuće pravosnažne presude za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i ratne zločine protiv ratnih zarobljenika, dodaje se u saopštenju, kao i da je izostalo saučešće žrtvama od strane najviših predstavnika vlasti u Hrvatskoj.






KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.