AAA

DRUšTVO | 07.12.2017 09:50 > 07.12 10:04

Leskovčani najnezadovoljniji pristupom informacijama u javnoj upravi i ponašanjem službenika


Gradjani Leskovca su na interaktivnoj radionici "Gradjani predlažu kako do dobre javne uprave" ocenili da je potrebno poboljšati vidljivost informacija u javnoj upravi a često su iznosili primedbe da su službenici neljubazni.

Radionica je održana u okviru projekta "Partnerstvom do dobre javne uprave" koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Centrom za evropske politike i 12 nevladinih organizacija iz cele Srbije uz finansijsku podršku američke organizacije za medjunarodni razvoj USAID.

Projekat je fokusiran na usluge primarne zdravstvene zaštite, izdavanja ličnih dokumenata i upisa u vrtiće i osnovne škole.

Gradjani su juče razgovarali, pored tri osnove vrste usluga, i o uslugama ostalih službi lokalne samouprave i države s kojima imaju kontakta, poput pošte, trezora, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i drugih.

Prema rečima Katarine Tadić iz Centra za evropske politike, ovakve i slične radionice i dogadjaji u Leskovcu su značajne jer je to prilika da gradjani iznesu svoja iskustva.

"Ova radionica je značajna i zato što imamo priliku da čujemo iskustva gradjana i sa ostalim vrstama usluga (...) kako bismo bolje identifikovali neke probleme gradjana", rekla je Tadićeva.

U okviru projekta "Partnerstvom do dobre javne uprave" otvoren je portal mojauprava.rs na kom gradjani mogu izneti svoja iskustva s javnim uslugama.

Generalna sekretarka EPuS za Leskovac Suzana Dimitrijević rekla je da je radionica organizovana da bi gradjani bili u fokusu a ne, kako je uobičajeno, samo publika koja retko dobija mogućnost da se izrazi.

"Ideja je bila da taj fokus nijednog trenutka se ne skloni sa gradjana, da oni dobiju priliku da na pravi način o tome progovore i da taj njihov glas čuju nadležne institucije i donosioci odluka", rekla je Dimitrijevićeva.

Ona je izrazila zadovoljstvo aktivnošću učesnika radionice i nadu da će budućii projekti obuhvatiti i druge javne usluge.

Saradnica EPuS za Leskovac i psiholog Suzana Stanković Ilić navela je da je cilj radionice da gradjani iznesu primedbe ali i predloge za poboljšanje kvaliteta javnih usluga.

"To je bila polazna ideja kojom smo se rukovodili i mislim da će ova radionica da iznedri najpozitivnije predloge koji mogu da daju jedan skroman doprinos u reformi javne uprave", rekla je ona.

Prema njenim rečima, gradjani treba da budu "okidač za druge gradjane da se uključe" u proces.

Kao pozitivan primer uticaja radionica navedeno je izdavanje prioritetnih kartica za lečenje osoba s invaliditetom.

"Udruženje distrofičara dalo je predlog za štampanje prioritetnih kartica za lečenje osoba sa invaliditetom (...) i direktor doma zdravlja i direktor opšte bolnice Leskovac su se složili, tako da mi već imamo te prioritetne kartice", rekla je sekretarka Udruženja distrofičara Leskovac Dragana Petrović.

Ta usluga se ogleda u tome da osobe sa invaliditetom prilikom čekanja ostvare prioritet, a tu se pre svega misli na one osobe sa invaliditetom koje su "nevidljive", odnosno one osobe koje ne koriste invalidska kolica, već su bez pomagala.

Kada je reč o uslugama primarne zdravstvene zaštite gradjani su rekli da u domovima zdravlja zaposleni nemaju strpljenja i neljubazni su ali da smatraju da je to pre svega zbog gužvi.

Govoreći o pristupu informacijama u zdravstvenim ustanovama gradjani su naveli da se lako dolazi do osnovnih ali ne i do detaljnijih informacija kao i da se deo informacija može pronaći na internetu dok je za odredjene potrebno otići u samu ustanovu.

Govoreći o uslovima rada, kao najveće probleme naveli su lošu tehničku opremljenost i odlazak lekara, a kao uslove za bolji rad domova zdravlja vide poboljšanje ekonomske situacije i edukaciju u oblasti komunikacije s pacijentima.

U vezi administrativne službe policije gradjani su kao najveći problem naveli pristup informacijama i to da onlajn zakazivanje funkcioniše ali da mnogi ljudi za to ne znaju.

Kao još jedan od problema naveli su i duga čekanja.

Kada je reč o osobama s invaliditetom one imaju prioritet u policijskim službama ali se problemi javljaju kod onih gradjana koji nemaju vidljiv invaliditet.

Gradjani su kao mere za poboljšanje rada predložili da u medijima bude više informacija o elektronskom zakazivanju ali i da za gradjane koji nisu sposobni da odu u policijsku stanicu bude omogućeno dobijanje usluge kod kuće.

U Obrazovanju kao najveći problemi izdvojeni su česta promena vaspitača kao i mali broj vaspitača a veliki broj dece ali i to što su neki vaspitači nezainteresovani.

Pored toga, problemi su i zastarela i oštećena oprema i to što informacije često kasne.

Kod ostalih javnih usluga gradjani su izrazili potrebu da bude otvoreno više šaltera i da sve informacije budu na jednom mestu, a kod NSZ gradjani su izrazili zadovoljstvo radom službenika ali ne i radom savetnika.

Rezultati istraživanja, koje je sprovedeno u okviru projekta, pokazuju da su u pogledu efikasnosti i kvaliteta javnih usluga obuhvaćenih istraživanjem gradjani uglavnom zadovoljni, ali da prepoznaju i sistemske probleme koji se javljaju, pre svega organizacije rada u javnim ustanovama i čekanju u redovima.

U slučaju izdavanja ličnih dokumenata u policiji su kao glavni problemi, i pored većinskog zadovoljstva radom službe, navedeni manjak šaltera, ponašanje službenika i princip zakazivanja termina za izdavanje dokumenata. Navedenom uslugom policije su, prema istraživanju, zadovoljniji Beogradjani nego ostatak Srbije.

Efikasnošću domova zdravlja je nezadovoljna trećina ispitanih i, za razliku od policije, Beogradjani su nezadovoljniji kvalitetom usluge, a žene su nezadovoljnije od muškaraca. Kao glavni problemi su navedeni redovi i sistem zakazivanja.

Kad je reč o predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama, gradjani su uglavnom zadovoljni njihovim radom ali navode i potrebu za promenama. Kao glavni problemi u vrtićima su prepoznati nedostatak prostora i prevelike grupe dece, dok je u osnovnim školama to preobiman nastavni program.

Četvrtina ispitanih je navela da su procedure za upis u vrtiće prekomplikovane, dok za osnovne škole to misli 14 odsto ispitanih.

I ispitani javni službenici su kao najveći problem najviše navodili nedostatak osoblja.

Prema rezultatima istraživanja, Vojvodina i Beograd kao najvažnije elemente javne usluge smatraju kompetentnost i profesionalnost službenika, dok je u ostatku Srbije gradjanima najvažnija brzina dobijanja usluge. Takodje, veliki uticaj na zadovoljstvo gradjana nekom uslugom ima i jednostavnost prateće procedure.

Starosno, mladi ljudi su najkritičniji prema stanju javnih usluga i najviše vide korupciju, dok su stariji gradjani zadovoljniji i javne usluge ispunjavaju njihova očekivanja.

Korupcija, kao glavni oblik prepoznatih zloupotreba, najviše je prepoznata u zdravstvu, putem veza i neformalnih poklona.

Prema rezultatima, 52 odsto gradjana misli da im za dobijanje usluge u domu zdravlja treba veza, neki vid neformalnog plaćanja ili poklon službeniku, dok 78 odsto misli da ljudi koriste privatna poznanstva da bi došli do usluge.

Zdravstveni radnici su kao problem naveli nedovoljnu zaštitu ličnih podataka pacijenata.

Što se tiče policije, gradjani su kao vidove zloupotrebe najviše navodili korupciju i verbalnu agresiju. Polovina ispitanika je navela da za dobijanje dokumenata u policiji nije neophodno imati vezu, 75 odsto smatra da gradjani i pored toga koriste veze dok je 90 odsto izjavilo da nikada nije koristilo vezu.

Kad su pitanju škole i vrtići, neophodnost poklona i neformalnih plaćanja prilikom upisa dece vidi svaki peti ispitani gradjanin.

Gradjani većinom smatraju da političari i rodjaci zaposlenih službenika lakše dolaze do usluga u zdravstvu i policiji, kao i da se deca uticajnih ljudi lakše upisuju u vrtiće i škole.

Ustanovljeno je da ne postoji percepcija otežanog položaja invalida i smatra se da oni lakše dolaze do usluga. To, navedeno je na tribini, u realnosti nije tako.

Takodje, deci sa smetnjama u razvoju je, prema mišljenju gradjana, otežan upis a u nekim školama se na razne načine stavlja do znanja da takva deca nisu poželjna.

Većina gradjana smatra da je informisano o svojim pravima, ali se dubljim ispitivanjem uglavnom ispostavlja da to nije slučaj.

O svojim pravima kao pacijenata 58 odsto gradjana je reklo da nije informisano ili je minimalno informisano dok se 23 odsto izjasnilo kao umereno informisano. Da im treba još informacija, bilo putem medija ili u samim javnim ustanovama, reklo je 65 odsto ispitanih gradjana.

Gotovo polovina gradjana koji su učestvovali u istraživanju naveli su da ne znaju kome da se obrate u slučaju kršenja svojih prava u domovima zdravlja, dok je za policiju to reklo njih 60 odsto. Potrebu za dodatnim informacijama je navelo 45 odsto gradjana.

KOMPLETAN VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE

BETA TV

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.