_1679402186.152x85.jpg)
U prvom iz serije tekstova u okviru projekta "FinCEN dosijei", pod naslovom "U Srbiji uspešan investitor, u Americi sumnje na pranje novca" KRIK navodi da je fabrika čarapa u selu Gajdobra, koju vlada smatra primerom strane investicije kakva je potrebna Srbiji, od 2011. kada je otvorena, dobila gotovo 2 miliona evra pomoći države, uključujući i 1,4 hektara državnog zemljišta.
Radnici se žale na teške uslove za rad i pritisak koji na njih vrše šefovi a još sumnjivije je vlasništvo fabrike i poreklo novca koji je stigao u Srbiju, dodaje se.
Iako se u medijima predstavlja kao italijansko-ruska investicija, vlasnik srpske fabrike "Real Knitting" je ofšor kompanija "Alpha Retail Group" iz Hong Konga iza koje stoji jermenski biznismen, utvrdili su novinari KRIK-a. Ova hongkonška firma je prethodnih godina prebacivala velike količine novca u Srbiju, a zatim ih vraćala na svoj račun u Singapuru. Jednu od tih transakcija, uplatu od gotovo 1,2 miliona dolara u srpsku fabriku čarapa, banka BNI Mellon sa sedištem u Njujorku označila je kao moguće pranje novca i prijavila je američkom Trezoru.
Ove informacije su izašle na videlo u okviru višemesečnog globalnog novinarskog istraživanja "FinCEN dosijei" koje su vodili Medjunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i portal Bazfid njuz (BuzzFeed News).
Deo projekta je i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) iz Srbije koja je najavila tekstove o sumnjivim novčanim transakcijama srpskih biznismena i kompanija, na osnovu procurelih poverljivih izveštaja. Reč je o više od 2.000 poverljivih dokumenata procurelih iz odeljenja američkog Ministarstva finansija koje se bavi borbom protiv finansijskog kriminala (FinCEN).
Do "FinCEN dosijea", koji otkrivaju razmere tokova "prljavog" novca širom sveta, došli su novinari američkog Bazfida koji su ih podelili sa ICIJ i sa više od 400 novinara iz 108 redakcija u 88 država.
FinCEN, agencija američkog Trezora koja se bori protiv pranja novca i drugog finansijskog kriminala, sastavila je izveštaj u kojem je ukazala na čak 723 sumnjive transakcije u ukupnom iznosu od 56,5 miliona dolara koje je dvanaest kompanija, medju njima i "Alpha Retail Group", izvršilo u periodu od decembra 2012. do marta 2013. širom sveta.
Većina transakcija prošla je kroz JSC Norvik Banku u Letoniji koju je 2017. kaznila tamošnja Komisija za finansijsko tržište i tržište kapitala (FCMC) sa oko 1,3 miliona evra zbog toga što ima slabu unutrašnju kontrolu.
Njujorška banka BNI Mellon je ove transakcije FinCEN-u prijavila kao pranje novca jer su, kako piše u izveštaju, novac uplaćivale "školjka" firme, njegovo poreklo nije bilo poznato i prebacivan je preko zemalja koje su označene kao rizične za pranje novca.
Analizom transakcija je, piše u izveštaju FinCEN-a, primećena pojava koja se naziva "gneždenje" – otvaranje više bankovnih računa kako bi se zavrao trag.
Jedna od ovih problematičnih uplata, u iznosu od blizu 1,2 miliona dolara, stigla je početkom 2013. u Srbiju – novac je uplatila "Alpha Retail Group" na račun fabrike čarapa "Real Knitting" u tadašnjoj Pireus banci (danas Direktna banka).
Novinari KRIK-a su u poslovnoj dokumentaciji ove firme otkrili još sličnih transakcija koje su se odigrale van perioda analiziranog u izveštaju FinCEN-a.
"Alpha Retail Group" iz Hong Konga prebacila je firmi "Real Knitting" još 7,5 miliona dolara i blizu 18 miliona evra kroz 49 novčanih transakcija, u periodu od juna 2011. do aprila 2015. Ovaj novac se nije zadržao u fabrici već je odlučeno da se vrati nazad na račun koji "Alpha Retail Group" ima u Singapuru, pokazuju dokumenta iz poslovnog registra.
Deluje da je, sem američkih, poslovanje ove fabrike skrenulo pažnju i domaćih istražnih organa.
Novinari KRIK-a pitali su Upravu za sprečavanje pranja novca da li vodi istragu kompanije "Real Knitting" i iz ove institucije je rečeno da ne mogu da nam dostave odgovor jer on može ugroziti "otkrivanje krivičnog dela ", ali i da će nas "o napretku u konkretnom slučaju obavestiti".
Stručnjaci koji su sa novinarima KRIK-a pregledali dokumenta kazali su da su ove transakcije neobične. Posebno je rizično kod njih što stižu iz Hong Konga koji je jedan od vodećih svetskih ofšor zona.
"Za kompaniju iz Hong Konga nije moguće utvrditi poreklo novčanih sredstava koja se plasiraju (u Srbiju)", rekao je nezavisni revizor Ljubiša Stanojević.
Firmu "Alpha Retail Group" osnovao je ruski državljanin Aleksandr Viktorovič Efimenko, ali je kompanija nakon toga nekoliko puta promenila vlasnika. Od 2017. njen vlasnik je jermenski biznismen Korjun Čilingarjan, sa prebivalištem u Litvaniji, pokazuju dokumenta hongkongškog poslovnog registra.
Pre preuzimanja ove firme, Čilingarjan je upravljao dvema tekstilnim kompanijama u Litvaniji, koje su kažnjene zbog nezakonitih aktivnosti – jedna zbog neplaćanja poreza, a druga zbog ilegalnog zapošljavanja radnika.
U Srbiji, inspekcija rada je pre dve godine podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv šefova "Real Knitting"-a jer radnicima nisu omogućili slobodan vikend, ni zaštitnu opremu.
To je, medjutim, samo mali deo problema sa kojima se više od 600 radnika fabrike čarapa suočava, piše KRIK i navodi da šestoro bivših i sadašnjih radnika sa kojima su razgovarali navode da su uslovi u fabrici loši, da šefovi vrše mobing nad njima, ali većina iz straha nije želela da o tome javno govori.
Od kada je osnovana 2011. godine fabrika čarapa "Real Knitting" dobila je oko 2 miliona evra subvencija iz državnog budžeta – odnosno novca gradjana Srbije koji država daje kao vid pomoći, otkrio je KRIK.
Novac je, pokazuju dokumenta, dobijala od dve vlade.
U godini osnivanja fabrike, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) odobrila joj je 825.000 evra. Ugovor su potpisali Efimenko i bivši ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Nebojša Ćirić iz stranke G17+, koja je bila partner Demokratske stranke u vladi.
Dve godine kasnije SIEPA je ovoj kompaniji dala novih 275.000 evra. U to vreme vladu je predvodila Srpska napredna stranka (SNS), a ugovor je u ime države potpisao Mladjan Dinkić, tada ministar finansija i privrede i prvi čovek G17+.
U 2014. fabrika je od Republičke direkcije za imovinu dobila više od 1,4 hektara državnog zemljišta u Gajdobri. Njegova vrednost procenjena je na oko 12.000 evra.
I tu nije bio kraj. Fabrika je dobila državnu pomoć od 750.000 evra koja je isplaćena u dve rate – tokom 2017. i 2018. godine. Novac je odobrila takodje agencije SIEPA koja je u medjuvremenu postala Razvojna agencija Srbije (RAS), a ugovor je potpisao ministar ekonomije Željko Sertić iz SNS-a.
Nemoguće da je tad bio otvoren neki postupak i da je tad firma bila pod sumnjom. Nemoguće je da bi došla uopšte u mogućnost da dobije sredstvo od Republike Srbije", prokomenatrisao je Sertić za KRIK.
Dinkić je rekao: "Uopšte se ne sećam ove firme", a Ćirić da nije bio njegov posao da kao ministar proverava poreklo novca koji se ulaže u Srbiju.
"Moj posao nije bio da proveravam da li oni vrše pranje novca. Moj posao je bio da potpišem i pogledam da li je procedura ispoštovana," naglasio je Ćirić za KRIK.
RAS je u publikaciji o tekstilnoj industriji objavljenoj 2016. na prvoj stranici objavio citat direktora fabrike koji je govorio o pozitivnom iskustvu u Srbiji.
Agencija za privredne registre u Srbiji nazvala je "Real Knitting" jednom od najuspešnijih kompanija u 2017. godini na osnovu dobiti – fabrika je u 2017. godini povećala profit za oko četiri puta u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju finansijski podaci. Više od 90 odsto svojih proizvoda "Real Knitting" izvozi, a glavne kupce ima u Rusiji.
Medjunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i portal Bazfid njuz (BuzzFeed News) saopštio je sinoć da počinju s objavljivanjem rezultata istraživanja poverljivih dokumenata iz američkog Ministarstva finansija o sumnjivim novčanim transakcijama širom sveta. Deo projekta je i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) iz Srbije koja je saopštila da će sutra početi da objavljuje tekstove o sumnjivim novčanim transakcijama srpskih biznismena i kompanija, na osnovu procurelih poverljivih izveštaja.
Reč je o više od 2.000 poverljivih dokumenata procurelih iz odeljenja američkog Ministarstva finansija koje se bavi borbom protiv finansijskog kriminala (FinCEN).
Do "FinCEN dosijea", koji otkrivaju razmere tokova "prljavog" novca širom sveta, došli su novinari američkog Bazfida koji su ih podelili sa ICIJ i sa više od 400 novinara iz 108 redakcija u 88 država.
KRIK navodi da je istraživao sumnjive transakcije povezane sa srpskim kompanijama i da će otkrića od sutra objavljivati na sajtu.
Dokumenti otkrivaju novčane transakcije od 1999. do 2017. godine koje su finansijske institucije označile kao sumnjive zbog mogućeg pranja novca ili druge kriminalne aktivnosti i prijavile ih FinCEN-u.
"FinCEN dosijei" pokazuju da su banke u tom periodu otkrile sumnjive novčane transakcije širom planete u ukupnom iznosu više od dve hiljade milijardi dolara.
Medju njima su i transakcije u ukupnoj vrednosti od 514 milijardi dolara u banci Džej Pi Morgan (JPMorgan) i 1,3 hiljade milijardi dolara u Dojče banci, navodi ICIJ.
Procureli dokumenti su otkrili kako su neke od najvećih svetskih banaka omogućavale kriminalcima da prebacuju "prljav novac" širom sveta, navodi Bi-Bi-Si.
Otkrili su i kako su ruski oligarsi koristili banke da izbegnu sankcije koje je trebalo da ih spreče da prebacuju novac u zapadne zemlje, dodaje britanski javni servis.
ICIJ navodi da su medju pet banaka koje se najčešće pojavljuju u "FinCEN dosijeima" Dojče bank, Benk ov Njujork melon, Standard čarterd, Džej Pi Morgan i HSBC, koje su, kako piše u dokumentima, više puta kršile zvanična obećanja da će postupati ispravno.
Te banke su nastavile da izvršavaju transakcije kriminalaca, oligarha i korumpiranih političara, iako su ih američke vlasti već bile kaznile jer nisu uspele da zaustave tokove prljavog novca, navodi KRIK.
Dokumenta, dodaje KRIK, otkrivaju korupcionaške afere koje su osakatile ekonomije u Africi i Istočnoj Evropi, misteriozne i fiktivne kompanije koje prevarantima pomažu da prevare male porodične kompanije i usamljene penzionere, pljačkaše grobnica koji su založili drevne budističke predmete galerijama u Njujorku, venecuelanske tajkune koji ispumpavaju novac namenjen lokalnom stanovništvu za socijalno stanovanje i škole.
Portal Bazfid nije otkrio identitet uzbunjivača koji mu je dostavio dokumenta.
Medjutim, zaposlena u FinCEN Natali Edvards, uhapšena u oktobru 2018. godine, priznala je u januaru da je prekršila zakon tako što je učinila javnim izveštaje o sumnjivim transkacijama. Advokat Edvards je tada izjavio da je ona to učinila jer je smatrala da se vladine agencije nisu na adekvatan način bavile bitnim stvarima, prenosi KRIK.
"Otišla je u medije i rekla: 'Ako ne mogu da verujem da će ovo da reše vladini službenici, mislim da mogu da verujem medijima da će to da urade i da skrenu pažnju američkog naroda'", rekao je advokat Edvards kojoj će presuda biti izrečena u oktobru.
