Krivokuća je kazala da je prevencija najvažnija i da je reagovanje na nasilje podeljeno u tri nivoa.
"Kada govorimo o nasilju prvog nivoa to su situacija poput zadirkivanja, odnosno najblaži oblici verbalnog ili psihičkog nasilja, ali tada odmah mora da se reaguje. A i pre toga kroz odeljenske zajednice, kreativne programe i nastavu treba učiti učenike kako da saradjuju, kako da izraze svoje nezadovoljstvo i kako da kanališu bes", rekla je Krivokuća.
Drugi nivo, prema njenim rečima, zahteva angažovanje školske uprave, a treći angažovanje drugih institucija kao što su Centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove i policija.
Krivokuća je rekla da je digitalizacija omogućila da nasilje postane vidljivije i da doprinosi da se brže širi.
"Nekada je postojanje snimka dobro jer imate mogućnost da vidite šta se zaista dogodilo ali jedino isključivo ako je snimak upotrebljen u te svrhe, ali češće imamo situaciju da je snimanje deo nasilja", rekla je Krivokuća osvrćući se na primer vršnjačkog nasilja u srednjoj školi u Barajevu, o kom je objavljen snimak na kom se vidi kako dve devojčice maltretiraju učenicu, zbog čega je protiv njih podneta krivična prijava.
Krivokuća je kazala da se digitalno nasilje preslikava na sve i na školu i život van škole i da i nadležne ustanove i roditelji moraju da budu više uključeni u prevenciju tog problema.
Kako je navela, postoje programi zaštite od nasilja koji podrazumevaju preventivne aktivnosti i da svaka škola ima obavezu da godišnjim planom predvidi program zaštite.
"To može biti uključivanje dece u različite radionice na kojima mogu da steknu socijalne veštine, kako da komuniciraju, prepoznaju emocije i rešavaju konflikte", rekla je Krivokuća.
Kako je istakla, potrebno je raditi i sa odraslima tako što bi se obezbedili stručnjaci koji bi držali predavanja i tribine.
Krivokuća je podsetila na SOS telefon na koji može da se prijavi nasilje u školama 0800200201, ali i dobije informacija o samoj proceduri i da se pruži podrška.
