AAA

VRšNJAčKO NASILJE | 26.12.2019 12:40 > 26.12 12:40

Kruševac: Razgovori sa decom i roditeljima najbolja prevencija vršnjačkog nasilja


Najčešći oblici vršnjačkog nasilja su psihičko i socijalno, potom fizičko i, sve zastupljenije, elektronsko nasilje; češće nego ranije u nasilju učestvuju devojčice, a prevencija koja se radi kroz razgovore, predavanja i tribine, namenjena kako deci, tako i roditeljima, najbolje je rešenje za takve pojave, iskustva su kruševačke Osnovne škole "Nada Popović".

Ta osnovna škola ima najviše djaka u Kruševcu, 1.317 rasporedjenih u 49 odeljenja.

"Iako je naša škola najbrojnija, po broju djaka najveća u Kruševcu, spadamo u veoma bezbednu sredinu. U odnosu na broj djaka nemamo veliki broj slučajeva vršnjačkog nasilja", rekla je agenciji Beta direktorka OŠ "Nada Popović" Jelena Ivanović.

Ona napominje da je prevencija najbolji način da se vršnjačko nasilje spreči i dodala da škola, imajući to u vidu, održava tribine, tematske roditeljske sastanke, radionice, odnosno trudi se da privuče pažnju roditelja.

"Naša inicijativa ne bude uvek dovoljna motivacija za roditelje, to je ono na čemu mi moramo da radimo, da budemo dovoljno motivacioni za roditelje da oni odluče da unaprede neka svoja znanja. Oni, naravno, osećaju šta je najbolje za njihovu decu, ali to ne znači da su uvek najkompetentniji", objašnjava ona.

Pedagog u Osnovnoj školi "Nada Popović" Dragana Nicović podsetila je da je škola, pored ostalih aktivnosti, organizovala i predavanje o temi virtuelni svet, a pozvani su bili roditelji učenika četvrtog razreda, koji su nakon toga tražili još jedno predavanje.

"Najbolje je takav preventivni rad početi sa roditeljima djaka trećeg ili četvrtog razreda, kada su njihova deca u uzrastu u kome je autoritet roditelja još uvek jak, kada dete ima potrebu da saradjuje sa roditeljima", navela je ona.

Praksa, navodi ona, pokazuje da su najčešći oblici vršnjačkog nasilja psihičko i socijalno nasilje, zatim fizičko, a sve je zastupljenije elektronsko nasilje – vredjanje putem društvenih mreža.

To objašnjava time što su deca sve otudjenija, to postaje način njihove komunikacije, pa onda i socijalizacije, pošto nemaju sa kim da se druže oni na taj način počinju da komunicijraju sa svojim drugovima.

"Od psihičkog nasilja najčešći su ogovaranje, vredjanje, psovanje, nazivanje pogrdnim imenima, kod socijalnog su to dobacivanje, podsmevanje, širenje glasina. U slučajevima fizičkog nasilja najzastupljeniji su gadjanje, saplitanje, guranje, ponekad šutiranje", precizira ona.

Oblici nasilja su, dodaje ona, u odnosu na raniji period isti, a različito je to što su devojčice u sve većem broju učesnice nasilnih situacija.

Škola preduzima brojne preventivne aktivnosti: razgovore na časovima odeljenske zajednice o problemima koji se javljaju i njihovo zajedničko rešavanje, organizuje radionice o toleranciji, razumevanju, konstruktivnom rešavanju problema, organizuje predavanja za roditelje o različitim temama vezanim za nasilje.

Kada do nasilja ipak dodje, škola, navodi Nicovićka, u zavisnosti od nivoa nasilja preduzima konkretne aktivnosti za svako dete, u zavisnosti koja mu je podrška potrebna.

"Podrška se pruža detetu koje je izvršilo nasilje: da ne ponovi više grešku, da uspostavi ponovo dobre odnose sa učenikom sa kojim je u sukobu, da shvati da je pogrešilo. Detetu koje trpi nasilje: da se ne plaši da će ponovo biti povredjeno, da vrati samopouzdanje, da nauči da prepozna potencijalno nasilje, a deci koja su svedoci dogadjaja: da ne budu meta vršnjacima jer su nasilje prijavili i da se osećaju bezbedno u odeljenju", objasnila je ona.

Dodala je da se u takvim situacijama radi i sa roditeljima u cilju pružanja podrške i saveta kako da se ophode sa decom, a dolazi i do razmene informacija o ponašanju u školi i van škole.

"Bez obzira da li se radi o deci koja vrše nasilje, svedocima ili deci koja trpe nasilje, obavezan je rad sa odeljenjskom zajednicom u cilju osvešćivanja učenika da nijedno nasilje ne sme da se prećuti, jer je svako od nas potencijalna žrtva nasilja", napominje ona.

U zavisnosti od nivoa nasilja u rad sa decom se, osim odeljenskog starešine uključuju i školski pedagog, psiholog, tim za zaštitu, direktor škole, uz obavezno učešće roditelja, u smislu pojačanog vaspitnog rada.

Na trećem nivou nasilja aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno angažovanje roditelja i nadležnih organa, organizacija i službi poput Centra za socijalni rad, zdravstvene službe, policije i drugih.

Da su, što se tiče vršnjačkog nasilja, najzastupljeniji slučajevi prvog i drugog nivoa, za Betu navodi načelnik Školske uprave Kruševac, Zoran Asković.

"Dešavaju se i slučajevi trećeg nivoa. Tada škola obaveštava Školsku upravu, prosvetni savetnici odlaze u školu, daju smernice. Školska uprava o takvim slučajevima obaveštava Ministarstvo i nadležne institucije", kazao je on.

Podaci kruševačkog Višeg javnog tužilaštva pokazuju da je u Rasinskom okrugu, odnosno na području koje to tužilaštvo pokriva, u 2017. godini evidentirano 25 maloletnih lica koja su izvršila krivična dela koji se mogu podvesti pod vršnjačko nasilje. U prošloj godini je bilo 36 takvih lica, dok ih je u ovoj godini, do sada 28.

"Posmatrajući strukturu krivičnih dela koje se mogu podvesti pod vršnjačko nasilje, u 2017, 2018 i 2019. godini najzastupljenije je krivično delo laka telesna povreda", navedeno je u odgovorima kruševačkog Višeg tužilaštva.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.