AAA

DEMOSTAT | 31.10.2020 13:30 > 31.10 13:34

Šta će biti ako pobedi Bajden

Ukoliko u Americi na predsedničkim izborima pobedi Džozef Bajden, Aleksandar Vučić će uraditi jednostavnu stvar – pitaće ga gde su mu opanci. Ne, to nije besmislena metafora. Dok su nad Skadarlijom leteli helikopteri u nebeskom prstenu obezbeđenja, Bajden je u svojstvu potpredsednika Sjedinjenih Država, tokom neformalnog dela svoje službene posete Beogradu, u avgustu 2016. poželeo da kupi opanke. Ulični prodavac na etno tezgi je zacepio cenu, pa je Vučićeva savetnica za medije Suzana Vasiljević izvadila 70 evra i platila, a Bajden je dobio opanke.

Vučić je dakle ugostio Bajdena, i ne samo to. Godinu dana ranije, 2015. jedna od aktivnost koju je Bajden morao da otkaže usled tragične smrti svog sina Boa od posledica raka na mozgu, bila je upravo susret sa delegacijom Srbije koju je predvodio Vučić. Bajden se tada sa porodicom povukao iz Vašingotna radi zatvorene porodične posmrtne službe u Delaveru.
Već iz tog opisa jasno je da Vučić sa Bajdenom ima jači ličniji kontakt nego što je to slučaj sa sadašnjim predsednikom Donaldom Trampom, sa kojim jeste ušao u jak politički dil Vašingtonskim sporazumom od 4. septembra ove godine. Ali, taj dil je napravljen posredno, preko Trampovog bliskog saradnika Ričarda Grenela.

Problem međutim, nije toliko u tome kako se odnosi vrh zvaničnog Beograda prema dvojici rivala na američkim predsedničkim izborima, nego kako će se i kada ti izbori ustvari završiti. Jer, mogli bi da se završe krizom nesagledivih razmera. Izborni postupak zbog korona pandemije i tesne razlike mogao bi da se na pravni a i druge načine, dovede u pitanje, kao i to da se neko vreme ne zna ko je pobednik, a ko gubitnik.

Pravni način je donekle, poznat. Reč je naravno, o predsedničkim izborima 2000. godine: Džordž Buš protiv Ala Gora, kada smo mi u Srbiji imali čudan osećaj da se sindrom nameštenih izbora Slobodana Miloševića iz 1996. proširio i na staru demokratiju na drugom kontinentu. I na tim izborima 2000. kao i Tramp 2016. pobedio je kandidat sa manje ukupno glasova, ali sa više osvojenih elektora.

Gor, kandidat Demokratske stranke, osvojio je 48,4 odsto glasova, a kandidat republikanaca Buš 47,9. Međutim, Buš je osvojio 271 elektorskih glasova, a Gor 266. Presudilo je 25 elektorska glasova iz Floride i ručno prebrojavanje glasova, po odluci Vrhovnog suda, u sudskom sporu Buš protiv Gora. Presuda je po ocenama tadašnjih posmatrača, sumnjivo bila u korist republikanaca. Protiv Gora je bilo i to što je njegov rođeni brat bio guverner Floride, ali je on na kraju priznao poraz.

Pred sadašnje izbore, što svi ističu kao okolnost, Tramp je imao priliku da promeni čak troje sudija Vrhovnog suda, što je redak presedan. Sudije se biraju doživotno, a poslednja imenovana sudija Emi Kouni Baret, je brzopotezno položila zakletvu, uprkos velikom protivljenju Demokratske stranke. Štampa tvrdi da će Trampu to biti zlata vredno ukoliko opet o pobedniku bude odlučivao Vrhovni sud, bilo u sporu o prebrojavanju glasova, bilo o tome šta će biti sa glasačkim listićima poslatim poštom i ranim glasanjem koje ima visok odziv (pre 3. novembra i dana za glasanje izjasnilo se oko 60 miliona Amerikanaca). Odnos u Vrhovnom sudu je, tvrdi se, 6 prema 3 u korist konzervativne struje naklonjene Trampu, ali takve procene uvek treba uzeti sa rezervom. U politici je promena strane uvek moguća, pa čak i u najvišoj sudskoj vlasti, kao uostalom i u takozvanoj obaveštajnoj zajednici.

Glavni preokret na izborima 2016. mogao se naslutiti nekoliko dana pred glasanje, u samoj završnici kampanje, kada je iz FBI-a objavljeno da postoji istraga o slanju mejlova sa privatne adrese Hilari Klinton, dok je bila državna sekretarka. NJen poraz od Trampa posle takve objave mogao se nazreti iako su se mnogi u javnosti iznenadili ili su se pravili iznenađeni. Sada je sličan vrhunac bila objava na CNN-u i drugim medijima, da je Tramp od kako je predsednik platio jedva 750 dolara poreza, dok svaki radnik u Americi mora da izmiri svoja mnogo viša poreska dugovanja.

Pitanje je međutim, koliko je diranje u tu američu svetinju – porez državi, uspelo da poljulja Trampove pristalice i odvrati ih od podrške, budući da je on sve to demantovao, tvrdeći da svoje poreze izmiruje.

Pojedini posmatrači sa druge strane, ukazuju da bi Bajden takođe od samog početka biti osporeni predsednik, u slučaju da pobedi i Tramp mu prizna pobedu, odustajući od svojih kontraverznih izjava da to neće učiniti. Odnosno, biće svakako pokrenuta neka vrsta istraga da li je njegov sin Hanter Bajden iskoristio svoju porodičnu vezu kako bi prisvojio milione od inostranih donatora. Ukoliko Bajden izgubi, interes javnosti će splasnuti, samim tim možda i od istrage neće biti ništa.

Uprkos brojnim knjigama o naličju njegove vlasti pak, ne vidi se još kakva bi istraga mogla biti pokrenuta protiv Trampa u slučaju da izgubi izbore, sem onoga za šta je već odgovarao i zbog čega je pokušan opoziv: sumnja da je u dosluhu sa Vladimirom Putinom i vrhom ruske oligarhije. Međutim, Tramp je u mnogim potezima bio nepredvidljiv i impulsivan, stoga ima i onih koji očekuju da ništa više posle 3. novembra neće biti isto, ni u Americi, ni u svetu. Da će se prava geopolitička ali i vremenska promena – pravi 21. vek i novi svet koji donosi ukazati upravo u načinu kako će se zavrišiti ovi američki predsednički izbori. U dugoj zimi pod korona pandemijom koja nas čeka, ni Amerika, ni svet, više neće biti isti.


Autor /Jasmina Lukač Demostat Beograd


Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.

Tekst dostupan ovde



KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.