AAA

POLITIKA-KOSOVO | 08.03.2021 16:50 > 08.03 16:50

Panel: Status kvo u odnosima Beograda i Prištine realna, ali ne i najgora opcija

Dijalog Beograda i Prištine počeo je pre tačno deset godina, pa iako je do danas postignut veoma mali napredak a EU kao medijator demonstrirala nemoć da pomogne nalaženjE kompromisa, pregovori su jedina mogućnost, ocenili su danas učesnici panel dikusije "Deset godina dijaloga Beograda i Prištine kako dalje".

Dragan Djukanović, predsednk Centra za evropske politike koji je u saradnji sa nemačkom Fondacijom Hans Zajdel organizovao onlajn diskusiju, podsetio je kao uvodničar da je dijalog bio obeležen brojnim usponima i padovima i da je, nakon prve etape u kojoj je uz posredovanje tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton postignut odredjeni napredak, usledila politička etapa koju su obležila kašnjenja i blokade.
Uz ocenu da je ta faza uglavnom bila obeležena krizom oko nesprovodjenja dogovora o Zajednici srpskih opština, otvaranjem problematičnih tema kao što su razgraničenje i razmena teritorija, sporom oko ulaska Kosova u medjunarodne organizacije i uvodjenjem carina, Djukanović je rekao da je i domet sadašnjeg specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka "više nego skroman".

Djukanović je rekao da izvesnu nadu budi najava koordinacije angažmana SAD i EU na Zapadnom Balkanu, ali da će urušeni odnosi Brisela i Vašngtona morati da pretrpe konsolidaciju i da ne treba očekivati da će ta sinergija ići brzo, preneo je portal Euraktiv.rs.

Ocenivši da postoji "opšti utisak da će status kvo biti sasvim realna opcija, i to zahvaljujući nespremnosti obe strane da se dodje do rešenja", Djukanović je
istakao da je i EU kao medijator u dijalogu "pokazala nemoć", a "da će svako pokazivanje nesklada izmedju EU i SAD samo prolongirati proces" nalaženja rešenja.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović ocenio je da je deset godina od početka dijaloga "uspostavljena jedna ravnoteža tri aktera, EU, Prištine i Beograda, i to na principu da je glavni dobitak za bilo koju stranu potpuno nemoguć i da se treba fokusirati na drugo najbolje, a sprečiti ona najgora rešenja".

Prema njegovim rečima, takva "ontološka nesigurnost" odgovara Beogradu, koji u procesu izgradnje nacije i na pitanju Kosova gradi narativ neshvaćenosti Srbije u medjunarodnoj zajednici, narativ nedovršene države i opravdava oslanjanje na Rusiju.

"Mislim da za Srbiju priznanje ostaje neprihvatljivo. Nije bitno ko je na vlasti, to će ostati konstanta. I neće se dogoditi ni dan pre ulaska u EU, jer bi to bilo veoma opasno za stabilnost u Srbiji, ali i u regionu, BiH, Crnoj Gori. Ta solucija nije moguća a ni poželjna", rekao je Jović

On je ocenio da nije moguća ni druga solucija, a to je reintegracija Kosova, dodajući da Beograd, zbog većinskog albanskog stanovništva, ustvari i ne želi reintegraciju, i da je očgledno da se na tome ni ne radi.

"Prijem Kosova u UN nije moguć, nije moguće ni ujedinjenje sa Albanijom, što bi Srbiji bilo čak prihvatljivije nego priznanje koje bi bilo poniženje. Imamo Čardak ni na nebu ni na zemlji. Za sve tri strane, u situaciji kada su sve alternative lošije, imamo ovo stanje koje traje deset i koje će trajati još deset godina", ocenio je Jović.

Primetivši da je u celom procesu prisutna jedna "fetišizacija" pojmova kao što su priznanje ili nezavisnost i uverenje da bi priznanje "stavilo tačku na ceo slučaj", Jović je naveo primer BiH gde uprkos priznanju Srbije i Hrvatske postoji otvoreno srpsko pitanje i snažan hrvatski intervencionizam.

Jović je ocenio i da je EU izgubila, ili sama sebi oduzela snagu koju je imala i da se pretvorila u moderatora koji prebacuje mikrofone, što je posledica slabljenja njenog ugleda na Zapadnom Balkanu i jačanja neliberalnih režima u zemljama članicama.

"EU nema nameru da primi Srbiju u skorije vreme i doglednoj budućnosti. Sve dok je to tako, EU nema šta da ponudi Beogradu ili Prištini", rekao je Jović, dodajući da je radi očuvanja mira i sprečavanja gorih alternativa "neuspeh najbolje što mogu postići u ovom trenutku" i da bi se ceo dijalog mogao nazvati "Čekaonica za Godoa".

ivan Vejvoda iz Instituta društvenih nauka u Beču saglasio se sa Jovićem da neće biti srpskog predsednika koji će potpisati priznanje Kosova, ali je ocenio da je u takvoj situaciji primenjivo rešenje koje je prethodno spomenuo i regionalni direktor Foncije Hans Zajdel Klaus Fizinger, a to je sporazum o normalizaciji odnosa Zapadne i Istočne Nemačke iz 1972. godine

"Nema priznanja, ali Kosovo ima stolicu u UN. Bilo je u istoriji puno rešenja, ima raznih uputstava na policama, od Šlezvig-Holštajna, Alzasa, Južnog Tirola", rekao je Vejvoda, koji je ocenio da su za postizanje kompromisa u prvom redu potrebni politička hrabrost i politička volja i da odgovornost za to snosi političko vodjstvo.

"Postoji jedna realnost. Srbija je izgubila rat od najmoćnije sile sveta, potpisala kapitulaciju u Kumanovu i de fakto je izgubila Kosovo, ali ga je de jure zadržala kroz rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. I to je realnost. A druga realnost je da svi želimo u EU", rekao je Vejvoda.

On je podsetio na reči Ketrin Ešton da svaki dogovor mora da "dogovor mora da bude vlastan onima koji pregovaraju, da ne može da bude nametnut, jer će se ako je nametnut raspasti u veoma kratkom vremenu".

Vejvoda je naglasio da je bolje pregovarati nego ratovati i, uz pitanje da li Beograd i Priština žele da slede primer Indije i Pakistana, ocenio da je sretna i geopolitička okolnost što smo deo Evrope.

"Srbiji potrebno Kosovo, Kosovu je potrebna Srbija da bi se našlo rešenje", ukazao je Vejvoda, ističući da dve strane, ako žele napred, ne smeju jedna drugu da tretiraju kao neprijatelja i da ne može samo jedna strana da gura svoje rešenje.
On je, kao i drugi učesnici panela, zamerio EU što u realizaciji dogovora nije bilo dovoljno transparentnosti i "nije postojala rezultatska tabla o tome ko je šta uradio". "Naravno da ne može sve da bude transparentno. neke stvari ne mogu da budu dnevno prisutne, jer je to načelo diplomatskih dogovora, ali mnogo toga mora". rekao je Vejvoda.

Politikolog iz Prištine Behljuli Bećaj ocenio je da nastavak procesa dijaloga treba sagledati u kontekstu gotovo plebiscitarne izborne pobede pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i promenjenih medjunarodnih okolnosti.

Bećaj je ocenio da je to dobra pretpostavka, ali da ne znači i da će biti postignut sveobuhvatni sporazum, pošto, kako je rekao, za budućeg kosovskog premijera Kuija dijalog nije prvi prioritet i on nema nikakvo konkretno rešenje, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponavlja da neće priznati Kosovo.

Kurti će, iako ima distancu prema Zajednici srpskih oština, morati da da ispuni taj dogovor pošto je reč o nasledjenoj, ratifikovanoj obavezi, rekao je Bećaj, dodajući i da okuje da će se on racionalnije odnositi prema tom pitanju.

Bećaj je rekao i da Kurti treba da otvori dijalog sa kosovskim Srbima, pošto Priština, kako je ocenio, uz Beograd, snosi deo odgovornosti za to što nije uspela da izadje u susret njihovim autentičnim interesima i učini da doživljavaju Kosovo kao svoju državu.

"U interesu je Kurtija da otvori dijalog sa kosovskim Srbima, da se poštuje identitet i da se uspostavi most. Nećemo imati rešenje ako Srpska lista bude medijator za neke procese", rekao je Bećaj.

Urednik prištinskog dnevnika Koha Ditore Agron Bajrami ocenio je da je da se u dijalogu ništa neće postići ako ne postoji cilja i da je naziv normalizacija odnosa samo eufemizam koji prikriva nesposobnost dve strane da pronadju formulaciju koja zaista govori šta žele.

Bajrami je rekao da u nastavku procesa svako ko bude deo dijaloga mora iza sebe imati ne samo u parlamentarnu većinu, i većinu javnog mnjenja.

Naglašavajući da su za gradjane na Kosovu nezaposlenost, korupcija, reforma sudstva važnija pitanja i da dijalog za njih nikada nije bio prioritet, Bajrami je ukazao da kako god ubuduće izgledao proces, on mora imati podršku većine gradjana, pošto bilo kakav dogovor na terenu neće sprovoditi "par pregovarača" nego ljudi koji tamo žive.

Bajrami je ocenio i da je za prethodnike Aljbina Kurtija dijalog služio kao pokriće da bi EU zatvorila oči pred korupcijom i nedostatkom vladavine prava.

"Cela priča je paravan koji prikriva konflikt koji i dalje postoji pregovaramo kao dva neprijatelja. Kakav god dogovor bude postignut, ti dogovori neće doneti rešenje, samo neku drugu fazu procesa, koja može biti karakterisana kao mirnija, ali ne kao rešenje konflikta. Dijalog ne treba zaustavili ili zamrznuti, ali dijalog se mora resetovati i videti koji je stvarni cilj, šta stvarno možemo postići, jer ako ne možemo reći 'ovo je zajednički cilj, treba naći neki manje ambiciozan", rekao je Bajrami.

On je ocenio da u dijalogu najviše nedostaju dve demokratske države i vlade, i EU koja bi imala mnogo bolje definisanu poziciju, ali i snosila odgovornost za svoj neuspeh.

Asistent fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenio je da je dijalog, uprkos propustima, do sada imao opipljive rezultate i da je rezultirao dogovorima koji su umnogome olakšali život gradjana na terenu.

Briselskim ugovorom bi, prema njegovim rečima, pre svega a trebalo da bude zadovoljna Priština pošto je imao veoma važnu ulogu za integraciju srpske zajednice na severu Kosova u kosovske institucije.

Surlić je dodao da je ostao nesproveden dogovor o osnivanju Zajednice srpskih opština, i da to budi sumnju u konačni sporazum.

Novinarka iz Beisela Djuraćina Tuhini rekla je da da Miroslav Lajčak sada pokušava da organizuje prvi susret Kurtija i Vučića, ali da će se to verovatno svesti samo na rukovanje, i da je protekla godina što se tiče dijaloga izgubljena.

"Vetar u ledja sada bi trebalo da dodje iz Vašingtona, Bajden je već saopštio da podržava dijalog i Lajčaka", rekla je Tuhini i ocenila da će to olakšati proces, ali da ostaju dva različita pristupa, pošto je stav SAD jasan, a EU to ne kaže tako jasno.

"Bez obzira na sve kritike, to je proces bez alternative. Nema garancija da ćeš biti nagradjen ako budeš konstruktivan, ali ima da ćeš biti kažnjen ako ne budeš", rekla je Tuhini.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.