Đukanović je prvobitno odbio da potpiše ukaz jer je smatrao da je sporno obrazloženje Vlade da su ti ambasadori radili na štetu države.
Drugo je pitanje, navodi Đukanović, da li je to pravo vladajuća koalicija trebala koristiti drugačije.
"Neka javnost i na osnovu ove inicijative sudi da li je novoj većini u prvom planu stvaranje profesionalne diplomatske službe, ili demonstriranje moći nakon izbora. Po mom mišljenju, u pitanju je revanšizam kojim nova Vlada pokazuje svoje pravo političko lice, i u krajnjem odgovornost prema državi", dodao je predsednik.
Ocenio je da se korišćenje političkog prava ne sme zloupotrebljavati za blaćenje ljudi.
"Dakle, ambasadori čiji je opoziv predložen ne smeju biti kvalifikovani kao osobe koje rade na štetu i protiv interesa Države. Zato nisam do sada doneo ukaze. I zato sam tražio korekciju obrazloženja javno saopštenog od vladinih zvaničnika. Učinio sam to nakon što u obrazloženju sada, između ostalog, stoji da se ambasadori menjaju zbog želje Vlade da obezbedi autentičnije tumačenje svoje politike u međunarodnoj zajednici", naveo je on.
On je dodao da sve što se dešavalo oko opoziva ambasadora pokazuje da novu Vladu ustvari ne zanima kohabitacija nego demonstriranje sile i revanšizam.
"Primam k znanju i moj odnos prema takvoj praksi biće adekvatan", naveo je on.
Opozvani su ambasadori u Kini Darko Pajović, u Srbiji Tarzan Milošević, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Dušanka Jeknić, pri Svetoj stolici Miodrag Vlahović, u Italiji Sanja Vlahović, u Bosni i Hercegovini Obrad Miša Stanišić te ambasadorka u Nemačkoj Vera Kuliš.
