AAA

REGION | 07.05.2021 13:55 > 07.05 14:01

Evrointegracija Zapadnog Balkana je geostrateško ulaganje u stabilnu EU

Na Zapadnom Balkanu EU i članice treba zajedno da se zalažu za ubrzanje reformi, posebno kod vladavine prava, kao i za inkluzivnu regionalnu saradnju i održiv ekonomski oporavak kako bi region ostao čvrsto na strateškom evropskom putu, navodi se u radnom dokumentu za ovomesečni sastanak šefova diplomatija EU.

U dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid, ističe se da integrisanje Zapadnog Balkana u političke, bezbednosne i ekonomske interese EU predstavlja geostrateško ulaganje u stabilnu i naprednu Uniju.

U dokumentu "Non pejper: Pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu" koji je Spoljnopolitička služba EU (EEAS) prosledila za sastanak navodi se da proces evrointegracije Srbije i Crne Gore koji je u toku treba ubrzati.

Piše i da dve zemlje moraju da "povećaju dinamičnost svog reformskog programa, posebno u pogledu vladavine prava i uprave, i konsoliduju svoju geopolitičku orijentaciju".

Dalje se navodi da Srbija i Kosovo, s obzirom da obe vlade sada imaju solidnu podršku biračkog tela, treba da iskoriste priliku da postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji jer nema vremena za gubljenje.

Navodi se i da po hitnom postupku potreban napredak po pitanju vizne liberalizacije za Kosovo.

"Kosovo treba da preduzme odlučne reformske napore na sprovodjenju SSP i napretku dijaloga koji podržava EU kako bi mu se omogućio dalji napredak na evropskom putu", navodi se u radnom dokumentu.

Za Bosnu i Hercegovinu piše da je napredak po pitanju 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije od suštinskog značaja da se ta zemlja "pomeri" od Dejtona do Brisela.

Kada je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji, navodi se da je proces pristupanja EU pružio snažan podsticaj reformama i time demokratiji, stabilnosti i prosperitetu i da sada treba što pre treba početi pristupne pregovore sa tim zemljama.

U dokumentu se ističe značaj dobrih susedskih odnosa i iznalaženja konačnih, inkluzivnivnih i obavezujućih rešenja bilateralnih sporova i nerešenih pitanja iz prošlosti.

Takodje se ukazuje da je snažno prisustvo EU najbolji način da se spreči okretanje Zapadnog Balkana na drugu stranu i ukazuje na značaj poseta EU zvaničnika i zajedničkih akcija sa misijama/ambasadama/delegacijama EU.

Navodi se i da članice EU treba da se dogovore da unaprede saradnju sa regionom oko osnovnih bezbednosnih pitanja "sa više odlučnosti i na sistemski način, uključujuči na operativnom nivou".

Kako se dodaje, ispituju se mogućnosti za pojačano zajedničko delovanje na hibridne pretnje, uključujući dezinformacije, oko saradnje u vezi obaveštajnih pitanja, nabavke vojne opreme, PESCO, reforme sektora bezbednosti, vojne mobilnosti radi olakšavanja civilno-vojne pomoći regionu u slučajevima pandemije i prirodnih katastrofa.

"Članice EU moraju da imaju posebnu ulogu u zajedničkom rešavanju sa partnerima pitanja koja se tiču ilegalne imigracije, borbe protiv organizovanog kriminala i nelegalne trgovine", navodi se.

U dokumentu se navodi i da nova američka administracija namerava da radi na jačanju zajedničkih aktivnosti  EU-SAD na Zapadnom Balkanu i dodaje da se, uz promovisanje angažmana NATO u regionu, spoljna politika SAD zasniva na pretpostavci da će EU konsolidovati jedinstvo Evrope i integrisati Zapadni Balkan.

"SAD aktivno podržavaju taj proces i reforme u toku ali takodje očekuju da će EU predvoditi i ostvariti tu viziju", navodi se.

Navodi se i da se, uprkos opredeljenosti za evrointegracije i velikoj finansijskoj i ekonomskoj pomoći, uključujući zbog pandemije, na Zapadnom Balkanu oseća duboko razočaranje u proces proširenja.

To je posledica nedostatka odlučnih koraka za Albaniju i Severnu Makedoniju nakon odluke Saveta iz marta 2020. o otvaranju pregovora, sporog napretka na EU putu Srbije i Crne Gore, spore implementacije ključnih prioriteta BiH i SSP na Kosovu, kao i neizvesnosti oko dijaloga Beograda i Prištine.

Navodi se i da je glavni izazov sposobnost Zapadnog Balkana da ispuni standarde i obaveze koje proističu iz članstva i efikasnosti EU da podrži potrebne reforme.

"Važno je zadržati najviši nivo političkog angažmana u regionu, osloboditi zajednički potencijal, raditi kao pravi partneri na globalnim izazovima i zajedno uobličavati zajedničku budućnost u EU kroz hitne i konkretne akcije", navodi se, pored ostalog, u dokumentu.

Takodje se navodi da će ekonomski i demografski efekti pune integracije regiona biti daleko manji nego kod prethodnih proširenja BDP Zapadnog Balkana je manji od 1 odsto BDP EU a populacija je oko 4 odsto populacije Unije. Medjutim, geopolitička korist za EU će biti značajnija, navodi se dalje.

Podseća se da su značaj Zapadnog Balkana i jasnu evropsku perspektivu regiona u potpunosti i nedvosmisleno više puta potvrdili Savet, Evropska komisija i Evropski parlament, kao i članice bloka na samitima EU-Zapadni Balkan u Sofiji i Zagrebu 2018. odnosno 2020.



KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.