U diskusiji na temu "Rešavanje nerešivog na Zapadnom Balkanu" u Medjunarodnom republikanskom institutu u Vašingtonu, Ji je, medjutim, izrazio uverenje da će razgovor u Berlinu biti prilika za učesnike sa Zapadnog Balkana da odrede svoje prioritete a za lidere EU da artikulišu šta realno te države mogu da postignu i kako EU može da im pomogne u tome.
"Istorijske knjige o Balkanu su pune trenutaka 'sad ili nikad'. Mislim da sastanak u Berlinu nije jedan od tih, ali jeste prilika. Odajem zasluge Nemačkoj i ostalim zemljama, koje i dalje organizuju ovakve sastanke na kojima se diskutuje o narednim koracima. Nadam se da će se iskreno i detaljno diskutovati o narednim koracima Srbije i Kosova i da će se dogoditi neki napredak, nešto novo", rekao je američki diplomata koji se dugo bavio Balkanom.
Ji je izrazio nadu da će u Berlinu doći do razjašnjenja šta je moguće a šta nije, naglasivši da ideja o podeli teritorija nije dobra.
"Mislim da priča o podeli teritorija po etničkoj liniji nije dobra pragmatično, politički, diplomatski to nije nešto o čemu treba razgovarati. Takvo rešenje se ne bi nikada ostvarilo", rekao je Ji.
Govoreći o Srbiji Ji je ponovio da ona treba da odluči hoće li sedeti na ruskoj ili na evropskoj stolici i da prestane da šalje zbunjujuće signale.
"Nije moguće, po mom mišljenju, da želite da postanete članovi dve različite organizacije u isto vreme. To nema smisla, jer obema organizacijama šaljete zbunjujuće signale, a istovremeno usporavate svoj put. Dakle, nije reč o tome da nemate legalnu mogućnost, već nije efikasno. Nema ničeg lošeg u odnosima Srbije sa Rusijom, nema razloga da se to prekida, ali ako Srbija želi da postane članica EU mora jasno to da kaže da se ne bi stvarale tenzije jer spoljna politika u tom slučaju mora da bude usaglašena sa EU, a ne sa nekom drugom zemljom, alternativnim strateškim partnerom", rekao je.
Kada je reč o izgledima zemalja Zapadnog Balkana da do 2025. postanu članice EU, Ji je rekao da to nije realno i da je štetno "što se Zapadni Balkan pretvara da sprovodi reforme, a EU se pravi da su reforme sprovedene".
"Nema potrebe da se odustaje od evrointegracija, ali važno je biti iskren kakvi su izgledi na tom putu. Zato što pretvaranje da je to izvesno i da neke zemlje mogu da postanu članice 2025. godine, ne samo da odmaže onima koji treba da sprovedu reforme, nego i ohrabruje kleptokrate, korumpirane zvaničnike da kažu ljudima da će se članstvo desiti za dve, tri, pet godina i daje im više kiseonika nego što zaslužuju. Ono za šta se ja zalažem nisu alternative evropskom putu, nego drugačiji raspored prioriteta. Ovako završavate sa mnogo cinizma, pesimizma i sumnje u evropski put", dodao je.
Ji je ocenio da medjunarodna zajednica trenutno nema jasnu strategiju za Zapadni Balkan i da EU i SAD regionu ne pridaju značaj koji bi trebalo, naglasivši da je veoma važno da Brisel i Vašington imaju jedinstveni pristup.
"Kada su EU i SAD zajedno, kao što je to bio slučaj u Makedoniji 2014, 2015, 2016 ili u Albaniji, kada je sprovedena reforma pravosudja, ili pak u Crnoj Gori ili, ponekad u BiH mnogo su veće mogućnosti za uspeh. Ne kažem da sve zavisi od medjunarodne zajednice ali dva najveća medjunarodna igrača, EU i SAD treba da saradjuju", rekao je Ji.
Po njegovim rečima tu "postoji potreba za hitnošću" jer ako se ne deluje odmah "stvari će se pogoršati i nastaviti da se pogoršavaju".
U diskusiji u Vašingtonu Ji je izrazio uverenje da će razgovor u Berlinu biti prilika za sve učesnike sa Zapadnog Balkana da "odrede svoje prioritete i šta im je sve potrebno da dostignu neophodan nivo reformi" a za lidere EU da artikulišu šta bi realno države Zapadnog Balkana mogu i treba da postignu i kako EU može da im pomogne u tome".
"Možda se ide ka diskusiji o novoj strategiji ili kako god to želeli da nazovete", dodao je bivši funkcioner Stejt departmenta, prenosi VOA.
