AAA

POLITIKA | 09.07.2019 15:10 > 09.07 15:10

NVO iz Srbije: Sramota da zvaničnici Srbije i dalje negiraju genocid u Srebrenici


Nevladine organizacije iz Srbije, njih devet, danas su u zajedničkom saopštenju za javnost podsetili da se 11. jula navršavaju 24 godine od genocida u Srebrenici i ocenili da je "sramna i porazna" činjenica da nijedan od zvaničnika Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid, što potvrdjuje kontinuitet negiranja genocida i na nivou države i društva."Državnoj politici negiranja genocida najviše doprinosi kontinuirano odbijanje aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić da zločin u Srebrenici imenuju genocidom, u čemu ih slede ne samo političari i političarke vladajuće koalicije, nego i značajan deo opozicionih političara i političarki", naveli su u saopštenju za javnost.

Ocenjuje se da je za državne institucije Srbije genocid u Srebrenici zabranjena reč, dok su u režimskim medijima za negatore genocida neograničeni sloboda i javni prostor, dok pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid.

"Ukratko, Srbija je država ne samo organizovanog zaborava zločina, brisanja tragova počinjenih zločina, već opstaje i ideologija koja je omogućila državno organizovani zločin – genocid", piše u saopštenju.

Nevladine organizacije su podsetile da se u celom svetu, posebno u državama i institucijama Evropske unije kao i Saveta Evrope, 11. jul obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

"Najvažnije medjuvladine evropske institucije zahtevaju da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo, jer je to vredjanje i ponižavanje žrtava, ugrožavanje mira i bezbednosti prvenstveno gradjana Bosne i Hercegovine, kao i cele regije. Na sve te zahteve i apele država Srbija ostaje slepa i gluva, čime potvrdjuje jaku sponu izmedju ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen genocid", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je genocid u Srebrenici najveći zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi, dok je režim Slobodana Miloševića saučesnik izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu, logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske.

"Država Srbija je prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Medjunarodnog suda pravde iz 2007. godine proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zbog toga što što su njeni državni organi imali informacije o genocidu ali ništa nisu uradili da spreče genocid u Srebrenici", podseća se u saopštenju.

Podseća se i da je nizom presuda Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju van razumne sumnje dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.

Nevladine organizacije su zatražile da država Srbija poštuje odluke medjunarodnih sudova, kao i sudski utvrdjene činjenice, da prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava, da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire, da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osudjenih ratnih zločinaca, da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma.

Oni zahtevaju i da javne politike koje Srbija kreira i unapredjuje u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji zaista odražavaju nameru kažnjavanja ratnih zločina, da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Srbiji.

Najavili su da će 11. jula iskazati solidarnost i odgovornost sa žrtvama genocida u Srebrenici odlaskom grupe aktivista na komemoraciju u Potočare, gde će, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.

Saopštenje su potpisali Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Mreže Žene u Crnom, Dah Teatar, Škart kolektiv, Autonomni ženski centar, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Fond za humanitarno pravo.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.