AAA

POLITIKA | 12.05.2020 13:00 > 12.05 14:44

Miloš Petrović za Euraktiv Srbija: Meka moć EU zasenjena još jednom krizom

Kao posledica epidemije korona virusa, prvo predsedavanje Hrvatske EU prilično je odudaralo od proklamovanog gesla "Snažna Evropa u svetu punom izazova", ali to ima malo ili nimalo veze sa samim predsedavanjem a mnogo više sa poslovično zakasnelim evropskim reakcijama u kriznim situacijama.

To je u autorskom tekstu za Euraktiv Srbija napisao istraživač saradnik Instituta za medjunarodnu politiku i privredu Miloš Petrović koji smatra da je pandemija brzinom eskalacije razotkrila u kojoj meri tromost evropskih institucija ometa njihovu sposobnost da upravljaju kriznim situacijama, čak i na vlastitom prostoru.

"Prvobitna nedostupnost i neagilnost Brisela u mnogim delovima Evrope izazvala je razočaranje, pa i ljutnju, što čak ni potonjim izdašnim evropskim odlukama i inicijativama nije sanirano. Atraktivnost evropskog koncepta je okrnjena, uprkos velikim resursima koje je Unija u toku krize mobilisala", ocenio je Petrović.

Propusta u pogledu brzine reakcije je bilo jer je, navodi on, i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pred Evropskim parlamentom uputila Italiji "izvinjenje od srca" u ime Unije, dodavši da "suviše njih nije bilo blagovremeno dostupno na samom početku epidemije, kada je Italiji bila potrebna pomoć u nevolji".

Pored pojedinih razočaranih članica EU, i zemlje Zapadnog Balkana bile su zatečene kada su se na početku korona krize suočile sa ograničenjem uvoza evropske zaštitne medicinske opreme.

Ta štetna odluka je kasnije ispravljena, ali su u medjuvremenu pojedine zemlje regiona bile primorane da zaštitnu medicinsku i drugu opremu potraže na anarhičnom svetskom tržištu, kao i kod drugih partnera koji imaju geopolitičke ambicije u regionu, poput Kine, Turske, Rusije, SAD i UAE, naveo je Petrović.

"Uprkos činjenici da je EU u daljem toku krize zemljama regiona ponudila paletu pomoći u daleko najvećoj vrednosti spram drugih aktera, taj najbliži partnerski odnos sa Briselom u očima gradjana nije bio dovoljno vidljiv na početku krize, kada je ta podrška i u psihološkom, ali i u humanitarnom smislu mogla da ima daleko bolje otelotvorenje", istakao je Petrović.    

On je naveo da se namera Hrvatske predsedavajuće EU, da politiku proširenja "održi na evropskom radaru" ispostavila barem kao delimično uspešna. Dodao je da je pitanje u kojoj bi meri moglo uopšte da bude reči o politici proširenja, koja se godinama nalazi na periferiji interesovanja evrobirokrata i članica, da Evropsom unijom sada ne predsedava zemlja iz regiona.

Uprkos prvobitno neodlučnim, pa i nekim neodgovarajućim postupcima EU u regionu, Unija je kasnijim izuzećem od ograničenja uvoza zaštitne i medicinske opreme, kao i planiranjem i mobilisanjem više milijardi evra podrške, pokazala da Zapadni Balkan, kao i pojedine zemlje Istočnog partnerstva, zaista smatra prioritetnim spoljnim domenima svog uticaja, piše Petrović.

Po njegovim rečima, "korona kriza je ukazala da evropski aparat ima problem sa blagovremenim reagovanjem... a prostor koji ne ispuni Unija pruža priliku za delovanje drugih geopolitičkih aktera, pa i onih koji predstavljaju evropske suparnike, što je prepoznato i u Briselu".

"Iako trenutne, kao i dugoročnije posledice krize, ne pružaju posebne razloge za optimizam, a kraj pandemije se ne nazire, evropsko prisustvo i planovi podrške, uprkos inicijalnim propustima, predstavljaju najvažniji spoljni oslonac regionu", zaključio je Petrović.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.