AAA

POLITIKA | 12.10.2020 15:00 > 12.10 15:02

RSE: Sledi li sporazum Srbije i Kosova u slučaju Trampovog drugog mandata?

Kada su srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa u Ovalnoj kancelariji 4. septembra, Trampova administracija je to nazvala "istorijskim" i znakom posvećenosti Vašingttona Balkanu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Interes Trampove administracije za jedan od najtežih problema u regionu iznenadio je neke balkanske eksperte, koji su očekivali da će Stejt department nastaviti sa dugoročnom politikom da prepušta Evropljanima vodjstvo u pregovorima oko lokalnih sporenja i uvodjenja novih zemalja u zapadne organizacije, prenosi RSE.
Konačno, Tramp se 2018. pitao zašto bi Sjedinjene Države dovodile svoje vojnike u rizik da brane Crnu Goru, balkansku državu koja se godinu ranije pridružila NATO savezu. Njegovi komentari izazvali su zabrinutosti u vezi posvećenosti Vašingtona regionu.

"Mnogi od nas su mislili, pa dobro, on će samo ignorisati region i neće praviti štetu. Ali Tramp se definitivno uključio" kako bi se desio ovaj sporazum, rekla je za RSE Tanja Domi, profesorka na Univerzitetu Kolumbija i stručnjakinja za Balkan.

Uključenost SAD-a u grupu država izmedju Jadranskog, Sredozemnog i Crnog mora koje su činile Jugoslaviju do 1991. godine, jenjavala je u posljednje dve decenije dok su ratovi za nezavisnost ustupali mesto nelagodnom miru u zemljama poput Bosne i Hercegovine i Kosova.

A pažnja Bele kuće preusmerena je sa Evrope na borbe u Avganistanu i na Bliskom istoku nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Ruska aneksija ukrajinskog poluostrva Krim 2004. i podrška separatistima u Donbasu prisilila je Vašington da iskorači i uključi se u dešavanja u istočnoj Evropi, što je značilo i uključenost na Balkanu kojeg su decenijski nerešeni sukobi učinili ranjivim na intrige Kremlja.

Tramp je dao naznake da će se njegov angažman na Balkanu nastaviti ako dobije drugi mandat 3. novembra, rekavši Vučiću i Hotiju da se raduje poseti obe zemlje "u ne tako dalekoj budućnosti".

On bi bio prvi američki predsednik da poseti Srbiju od Džimija Kartera koji je prisustvovao sahrani jugoslovenskog vodje Josipa Broza Tita 1980.

Bez obzira na to, neki regionalni analitičari dovode u pitanje posvećenost administracije dubljem uplitanju u složenu politiku Balkana. Neki čak vide i ceremoniju potpisivanja u Beloj kući prevashodno rukovodjenju željom administracije da naglasi neku spoljnopolitičku pobedu uoči izbora u novembru.

"Nije bilo stvarnog strateškog pristupa ili planiranja u vezi spora izmedju Srbije i Kosova, pre bi se moglo reći da je to bio nekakav PR dogadjaj koji je vrlo važan za kampanju", rekla je Majda Ruge, analitičarka za Balkan u Evropskom savetu za medjunarodne odnose u Berlinu.

Tramp je trenutno, prema anketama, za petama svog demokratskog izazivača Džoa Bajdena, i očekuje se da će njihova trka biti tesna.

Maršal Haris, bivši zvaničnik Stejt departmenta koji je radio u ambasadama SAD na Balkanu, a kasnije savetovao senatora Boba Doula (republikanac iz Kanzasa), rekao je da je sporazum bio korak u dobrom pravcu, ali da nije bio na nivou ceremonije koja se odigrala u Ovalnoj kancelariji.

"Ako pažljivo pogledate sporazum, on nije ono za šta ga administracija predstavlja. Ovo nije sjajan spoljnopolitički uspeh," rekao je Haris za RSE.

Sporazumom se Kosovo i Srbija obavezuju na izgradnju putnih i železničkih veza koje povezuju njihove glavne gradove kako bi se povećao protok roba i ljudi, što bi bio poželjan razvoj dogadjaja koji bi mogao privući investicije sa Zapada. Takodje obavezuje Kosovo da se pridruži inicijativi slobodnog kretanja bez pasoša i bez carina koja treba da uključi Albaniju, Srbiju i Severnu Makedoniju.

Ali sporazum nije uspeo u medjunarodno navedenom cilju da ubedi Beograd da prizna svoju bivšu pokrajinu, koja je bila u središtu više od decenije dugih neprekidnih pregovora uz posredovanje Evropske unije (EU).

Bez obzira na to, posredovanje Trampove administracije označilo je prvi opipljivi znak saradnje dve susedne države otkako su pregovori sa EU prekinuti pre dve godine zbog uvodjenja carina od 100 odsto na robu iz Srbije zbog njene "agresivne kampanje protiv Kosova, odnosno zbog politike lobiranja u zemljama da povuku svoje priznanje Kosova i sprečavanje pridruživanja medjunarodnim organizacijama.

Carinski namet koji su kritikovale SAD ukinut je u aprilu.

Sporazum od 4. septembra uključuje jednogodišnji moratorijum na kampanju Srbije u vezi oduzimanja priznanja Kosova i njegovog pridruživanja medjunarodnim organizacijama.
Ričard Genel, specijalni izaslanik predsednika za mirovne pregovore izmedju Srbije i Kosova, i drugi američki zvaničnici otputovali su na Kosovo i u Srbiju samo nekoliko sedmica nakon ceremonije potpisivanja kako bi proučili mogućnosti američkih investicija i pokrenuli ekonomski sporazum napred.

Stejt department je rekao da će veće učešće privatnog sektora SAD-a i ulaganja u Srbiju i Kosovo, za šta sporazum stvara priliku, omogućiti bolje suprotstavljene kineskom i ruskom uticaju u tim zemljama.

Grenel je tvrdio da bi izgradnja snažnih ekonomskih i ličnih veza dve zemlje mogla postati temelj na kojem će se na kraju doći do političkog rešenja.

Analitičarka Ruge, koja je svedočila pred Kongresom o balkanskoj politici u oktobru 2019, rekla je da Trampova administracija ukoliko osvoji drugi mandat neće moći pretvoriti ekonomske sporazume u politički napredak bez strateškog plana u koordinaciji s Evropljanima koji vode pregovore.

"To je jedini način na koji stvarno možete pristupiti tim stvarima. Ali koordinacija u stvari ne postoji u ovom trenutku", rekla je Ruge.

Trampova odluka iz oktobru 2019. da Grenela bivšeg američkog glasnogovornika u Ujedinjenim nacijama i njegovog tadašnjeg ambasadora u Nemačkoj – postavi za specijalnog predsedničkog izaslanika iznenadila je mnoge jer nije imao diplomatsko iskustvo na Balkanu.

Ali pristalice kažu da mu je to dalo novi pristup rešavanju problema koji je pružao otpor zapadnim pregovaračima dve decenije.

Grenel, Trampov savetnik od povjerenja, možda je tražio poziciju da demonstrira svoje "spoljnopolitičke sposobnosti", a istovremeno je i predsedniku pružio pravovremene rezultate, rekla je Domi.

Hoće li ekonomski sporazum imati značajnih rezultata u Trampovom drugom mandatu, delimično zavisi od toga koju ulogu preuzima Grenel, rekao je Florijan Biber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na austrijskom Univerzitetu u Gracu.

"Ako on nestane iz vidika, Trampova administracija bi jednostavno mogla potpuno da odustane od svega. Pogotovo ako shvate da od toga nema puno koristi", rekao je Bieber za RSE.

Istovremeno, dalje učešće Grenela ne mora nužno olakšati snažnu saradnju SAD-a i EU u mirovnom sporazumu, kazao je Biber, nazivajući Trampovog izaslanika "najnepopularnijim američkim diplomatom" u Briselu i Berlinu. "To ne predstavlja dobru osnovu za bilo kakav dijalog," rekao je on.

Trampova nesklonost postojećim medjunarodnim ugovorima poput Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i značajnog Iranskog nuklearnog sporazuma mogla bi dati nadu balkanskim liderima koji postavljaju osetljivo pitanje promena granica ako osvoji drugi mandat, rekao je Biber.

Džon Bolton, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost od aprila 2018. do septembra 2019, rekao je da je ideja iskrsla, ali je Grenel kazao da nikada nije razgovarao o promenama granica u razgovorima s liderima Kosova i Srbije.

Pobeda Bjdena 3. novembra verovatno bi "sahranila" ideju radikalnog redizajniranja postratnog poretka na Balkanu, rekao je Biber.

Regionalni stručnjaci takodje kažu da bi Bajdenova Bela kuća pokušala da radi zajedno sa EU na politikama rešenja balkanskih problema.

Bajden je ponavljao da bi išao za poboljšanjem transatlantskih odnosa i izgradnje poverenja u američku posvećenost NATO-u za koji je rekao da ga Tramp potcenjuje.

Izborni štab kandidata Demokratske partije nije odgovorila na upit RSE o politici na Balkanu.

Bajden, koji je bio član Senatskog odbora za spoljne odnose dugi niz godina pre nego što je bio potpredsednik Baracka Obame, ima dugu istoriju uključenosti na Balkanu.

Izmedju ostalog je kao potpredsednik 2016. posetio Srbiju i Kosovo kako bi ohrabrio lidere da normalizuju svoje odnose.

Bjden je naišao na hladni doček nekih u Beogradu, gde je izrazio saučešće ubijenima u vazdušnom napadima NATO-a 1999. godine, čime je bio prvi visoki američki zvaničnik koji je u Srbiji izrazio takva osećanja.

Ali sledećeg dana na Kosovu, tokom svog proputovanja, počastvovan je ulicom koja nosi ime njegovog nedavno preminulog sina Boa, koji je radio na Kosovu po završetku rata sa Srbijom, pomažući u obuci lokalnih tužilaca i sudija.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.