AAA

POLITIKA | 01.01.2022 12:55 > 01.01 13:18

Gajić: Promenom Ustava uticaj politike na pravosudje biće olakšan

Potpredsednik Narodne stranke advokat Vladimir Gajić izjavio je danas da je promena Ustava Srbije u delu koji se odnosi na organizaciju državne vlasti jedna od najvažnijih promena koje uopšte postoje, a veća promena od ove je samo teritorijalni integritet Srbije, odnosno pitanje Kosova i Metohije koje je takodje i ustavno pitanje. 

Gajić je agenciji Beta kazao da je "najobičnija propaganda" to što proklamovani cilj izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosudje jeste prilagodjavanje standardima Evropske unije (EU) u oblasti nezavisnosti pravosudja i preko tih promena ispunjavanje zadataka koji se odnose na Poglavlje 23.

"Primenom ovih ustavnih rešenja taj cilj neće biti ostvaren u našoj političkoj i društvenoj realnosti, već će, naprotiv, uticaj političkog centra moći na pravosudje biti olakšan, pojednostavljen, i mnogo manje vidljiv", ocenio je potpredsednik NS, pozivajući gradjane da izadju na referndum i glasaju protiv ustavnih promena. 

Po njegovim rečima, ključne i jedino vredne pažnje izmene Ustava odnose se na Amandman 13 koji se odnosi na sud i  Amandman 17 koji se odnosi na tužilaštvo. 

"Prema predloženim izmenama, Visoki savet sudstva (VSS) će imati 11 članova. Sudije će birati šest članova izmedju sebe, četri će birati Skupština iz redova istaknutih pravnika i član VSS biće predsednik Vrhovnog suda. Predsednika Vrhovnog suda će u buduće birati VSS, ali to ne važi za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Jasminu Vasović, koja je nedavno izabrana na tu funkciju u Narodnoj skupštini, jer ona po Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustavnih promena nastavlja da obavlja tu funkciju još pet godina. Aleksandar Vučić je u VSS time ostavio najmanje jednog 'svog čoveka'", objasnio je Gajić. 

Dodao je da u Visokom savetu tužilaštva (VST) tužioci koji se biraju medju kolegama nemaju ni formalnu većinu. 

"Odnos je 5:6 u korist članova koje bira zakonodavna vlast", rekao je Gajić. 

Naveo je da će članovi VST i dalje biti po funkciji Vrhovni tužilac i Ministar pravde. 

"Pošto i za Republičku javnu tužiteljku (RJT) Zagorku Dolovac, po Ustavnom zakonu važi isto da nastavlja da obavlja funkciju na koju je ponovo izabrana ove godine do kraja mandata, znači da će ona biti član VST još pet godina, Vučić ostavlja ovde u startu dva svoja čoveka, ministarku pravde i Zagorku Dolovac", rekao je potpredsednik NS. 

Dodao je da članovi VSS i VST iz redova tužilaca i sudija, koji su izabrani ove godine, takodje nastavljaju da obavljaju te funkcije po ustavnom zakonu. 

"Na izborima koji su ove godine održani medju sudijama i tužiocima je režim vršio veliki pritisak, i naša je procena da je medju izabranima većina onih koji će biti lojalni režimu, neki i kada režim padne sa vlasti", ocenio je Gajić. 

Ako gradjani potvrde nova ustavna rešenja na referendumu, dodao je on, u VSS i VST će se birati još po četvoro "istaknutih pravnika". 

"Njih treba da izabere Narodna skupština većinom od dve trećine ukupnog broja narodnih posalnika. To jeste standard u EU. Medjutim, kada se taj standard primeni kod nas, on će, sasvim izvesno, dati loš rezultat", kazao je advokat. 

Istakao je da je to kod nas neprimenjiv metod, jer mi imamo ili jednostranački parlament, pa je bilo koja većina u takvom parlamentu besmislena, jer odluke donosi šef partije a ne većina u parlamentu, ili ćemo imati u budućnosti parlament u kome vlast neće imati dvotrećinsku većinu. 

"U tom slučaju vlast i opozicija će biti u istom odnosu u kakvom su u društvu, znači 'na krv i na nož'. Dakle, ta se većina kod nas neće postići nikad, jer nikada neće biti konsenzusa izmedju vlasti i opozicije oko bilo čega, a posebno ne oko ličnosti", naglasio je Gajić. 

Rezervni mehanizam koji propisuje Ustav, dodao je, izuzetak je koji će biti pravilo da ne bi došlo do blokade izbora članova VSS i VST. 

"Po tom rezervnom mehanizmu članove VSS i VST iz redova 'istaknutih pravnika' bira komisija koju čine: predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni tužilac i zaštitnik gradjana. Dakle, mi danas znamo kako se ti ljudi zovu imenom i prezimenom, oni su već izabrani, to su sve režimski ljudi", kazao je potpredsednik NS i naglasio da je uticaj politike na pravosudje i sada veliki, ali će sa ovim promenama biti još veći. 

Na pitanje zbog čega EU traži promenu Ustava Srbije, Gajić je rekao da oni to od nas traže da bi se u Srbiji uspostavila nezavisna sudska vlast “barem u onoj meru u kojoj je nezavisna u Rumuniji, Hrvatskoj ili Sloveniji. 

"Ovim ustavnim promenama mi činimo samo briselskoj birokratiji, koja će štiklirati još jednu stavku na svojoj agendi, ali kada dodje vreme da se to vrednuje, oni će reći: 'A, pa ovo kod vas nije dalo rezultat, ništa ne valja, menjaj ponovo...' I opet još jedna stavka na agendi, i opet preganjanje s Venecijanskom komisijom da se ta stavaka nekako opet štiklira, i tako u nedogled", ocenio je on. 

Upitan zbog čega se više posvećuje pažnja sudovima nego tužilaštvima, Gajić je kazao da ova ustavna rešenja u pogledu položaja tužilaštva ne prave iskorak ni za jedan milimetar. 

"Tužioci nisu ni formalno nezavisni, već su samostalni u radu, što je nešto sasvim drugo i nedovoljno da se postigne željeni reuzltat. Vertikalna komanda po sovjetskom modelu koji je ovde prihvaćen 1945. od Vrhovnog tužioca do poslednjeg tužioca ostaje ista, nepromenjena. Nema krivičnih postupaka, ako ih tužioci ne iniciraju. Nema osude bez na dokazima utemeljene optužnice, što je odgovornost javnog tužioca. Zato je za borbu protiv kriminala, a posebno protiv korupcije, koja izjeda ovo društvo decenijama, tužilaštvo važnije od suda", objasnio je Gajić. 

Na pitanje kako komentariše to što mnogi koji su za bojkot  tvrde da je referendum raspisala nelegitimna Skupština, Gajić kaže da se taj ugao gledanja razbija kao “talas o stene” kada imamo odluku da izadjemo na izbore koje su raspisali isti ti nelegitimni organi. 

"Drugi je argument, da će vlast da pokrade referendum i da nema mogućnosti za kontrolu. Ovo drugo nije tačno. Ako bi bilo tačno, onda će nas pokrasti i na izborima. Danas je kada je u pitanju politička scena u Srbiji, cela opozicija šta god mi o njoj mislili odlučila da ide i glasa protiv. Faktički samo naši partneri iz koalicije imaju drugačiji stav", rekao je potpredsednik Narodne stranke. 

Naglasio je da je stručna javnost gotovo jedinstvena u stavu da se izadje na referendum i glasa protiv promena. 

"Medjutim, u medijima, nema rasprave. Nema je na državnim i provladinim medijima, ali je gotovo nema ni na tzv. profesionalnim medijima. Zapitajmo se zašto je to tako. Bojkot je gotovo isto kao i da se glasa ZA. Isti je efekat i iste su posledice. Zato nema ni političkih argumenata, sem da se izadje u susret briselskoj birokratiji", zaključio je Vladimir Gajić.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.