"Hana Arent slikovito primećuje da se zapravo 'radi o izopačenju egalitarizma jer preti svima kao podjednako nebitnima'", naveo je Kostić u autorskom tekstu za novi broj nedeljnika NIN.
Kako kaže, "slika prikazuje meštane sela koji, nedvosmisleno s pravom, traže da im se asfaltira ulica, ali uz krajnje jednostavan uslov: 'Ko nam ga bude obezbedio (misli se na asfalt) dobiće naš glas'".
"Suviše je komotno optuživati ove ljude da su svoju gradjansku i demokratsku dimenziju razmenili za nešto što im je potrebno u svakodnevnom životu pre će biti da su prepoznali prečicu. Ali, tu je zamka, jer su pored njenog prepoznavanja i prihvatanja, uporedo time i glasali za trajnost prečice, bez obzira na to ko im ispunjava želje i činjenice da time i nehotice postaju druga strana istog novčića", naveo je Kostić.
Ukazao je da se "najčešće, upravo i traži susret sa konkretnom osobom za koju se veruje da je u stanju da željeno i isporuči, uz prenebregavanje institucija i desetina onih koji su u nomenklaturi odgovorni".
On je uputio i dve "sugestije", a to je da se pokuša s institucijama i da "promovišemo pristojnost", uz opasku "ako nije prekasno".
Akademik je u autorskom tekstu upitao "kako bi bilo da što je pre moguće manje personalizujemo politički prostor i po ko zna koji put pokušamo sa institucijama (državnim i nedržavnim)"?
"Naravno, u nezaobilazne institucije spadaju i (koliko je to moguće) slobodni mediji", poručio je Kostić.
