"To bi bilo značajno iz razloga što je Srbija na trasi globalnog projekta 'Pojas i put'. Ukoliko bi na primer bilo investicija u odredjene oblasti auto-industrije to bi svakako značilo za bolju izvoznu strukturu privrede Srbije", rekao je Stanić agenciji Beta.
"Po podacima za 2021. godinu Kina je bila drugi najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, iza Nemačke, a ispred Italije. S druge strane, medju najvećim izvoznicima u Srbiji su kineske kompanije HBIS grupa odnosno 'Železara' u Smederevu i 'Zidjin', odnosno rudnik u Boru", rekao je on.
Ukupna trgovinska razmena Srbije i Kine u prošloj godini je prema njegovim rečima bila 4,5 milijarde evra, a 850 miliona je iznosio izvoz u Kinu.
"Kada govorimo o tome šta mi izvozimo u Kinu, to su pre svega proizvodi od bakra, poluproizvodi, drvna gradja i nešto smrznutog mesa, ali uglavnom niska faza prerade. U uvozu iz Kine, sa kojom ostvarujemo ogroman spoljnotrgovinski deficit, to je pre svega nerazverstana roba, odnosno ona koja se koristi u potrošnji, s obzirom na to da je Kina svetska fabrika", rekao je Stanić.
On je istakao da u timu koji će sa Kinom pregovarati o sporazumu o slobodnoj trgovini treba da budu stručnjaci iz oblasti ekonomije, privrednici i predstavnici vlade.
"Ovde se radi o odnosu izmedju tako dve nesrazmerne po veličini države i to je pre svega opasno za onu državu koja je mala po ekonomskom potencijalu i iz tog razloga treba biti jako oprezan prilikom potpisivanja takvog sporazuma", rekao je Stanić
Prema njegovim rečima kada se govori o delatnostima koje su nosioci privrednog razvoja Srbije (prehrambena industrija, auto-industrija i informacione tehnologije), trebalo bi da se za proizvode i usluge te delatnosti omogući lakši pristup kineskom tržištu.
