AAA

POLITIKA | 30.11.2022 16:20 > 30.11 20:03

IDEA: U Srbiji pad demokratije, zastrašivanje medija, pritisci na pravosudje

Medjunarodni institut za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) ocenio je da je Srbija ostala hibridni režim, da su nezavisni mediji predmet zastrašivanja, da se na pravosudje vrši politički pritisak, a da će srpsku politiku u narednom periodu oblikovati odnosi s Kosovom, evropske integracije i da li će vladajuća partija dobiti kredibilnog protivnika.

U novom izveštaju o stanju demokratije u svetu, koji je danas objavljen, IDEA navodi da su Srbija i Turska "ostale ukorenjene u hibridnosti", sa padom u poslednjih pet godina, posebno u pogledu izbora, a da je Rusija postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.

U izveštaju se navodi da se smatra da predsednik Aleksandar Vučić vodi državu kao predsednik, iako je Ustavom predvidjeno da je premijer šef izvršne vlasti.

"Provladini mediji dominiraju scenom, a nezavisni mediji su često predmet direktnog zastrašivanja", ocenjuje se u izveštaju medjunarodne grupe sa sedištem u Stokholmu.

Izbori su, dodaje se, generalno reprezentativni, ali glasanje je bilo narušeno nepravilnostima, uključujući fizičko zastrašivanje.

"U oblasti pravosudja, prakse su uskladjene sa zahtevima EU, ali je pravosudni sistem i dalje pod političkim pritiskom", navodi se u dokumentu.

IDEA ocenjuje da će srpsku politiku u narednoj deceniji oblikovati odnosi s Kosovom, pristupanje Evropskoj uniji i "pojava (ili ne) kredibilnog izazova Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci".

Kada su u pitanju prve dve oblasti, bilo je malo znakova promena, navodi IDEA i podseća da Briselski sporazum i dalje nije primenjen.

"Srbija nastavlja da bude saveznik Rusije uprkos ratu u Ukrajini, i sada se prvi put većina Srba protivi pridruživanju EU", navodi se u izveštaju.

Na unutrašnjem planu zabrinutost zbog životne sredine, kvaliteta života i korupcije sve više pokreće političku opoziciju i masovnu mobilizaciju.

"Ostaje da se vidi da li će se to raspoloženje pretvoriti u značajne i održive dobitke za opozicione partije", navodi se u izveštaju.

Indeks globalnog stanja demokratije pokazuje da je Srbija najbolju ocenu dobila u oblasti osnovnih prava (0,59 od 1), a najlošiju za "nepristrasnu administraciju" (0,39).

"Prethodnih godina demokratski pad se manifestovao u podatributima Indeksa za čiste izbore, slobodne političke partije, gradjanske slobode i efikasan parlament. U narednom periodu ovo će verovatno ostati ključni indikatori, zajedno sa onima u oblasti nezavisnosti pravosudja, integriteta medija i odsustva korupcije", zaključuje su u delu izveštaja o Srbiji.

IDEA: Rat u Ukrajini i ekonomska kriza ugrožavaju demokratiju u Evropi

U većem delu Evrope demokratija stagnira, čemu doprinose ekonomski problemi i višestruke posledice ruskog rata u Ukrajini, koji je s druge strane istakao ključnu ulogu demokratije u odbrani mira i prosperiteta, ocenio je Medjunarodni institut za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) u danas objavljenom izveštaju.

U gotovo polovini evropskih demokratija, odnosno u 17 zemalja, došlo je do demokratske erozije u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju o stanju demokratije u svetu.

"Ipak, demokratske vrednosti i institucije se sve više vide kao osnovna prepreka ruskom iredentizmu i neokolonijalizmu, posebno u Ukrajini, ali i u većini zemalja regiona", ističe se u analizi.

Ocenjuje se da su se evropski nedemokratski režimi dodatno konsolidovali u poslednjih godinu dana.

Srbija i Turska su "ostale ukorenjene u hibridnosti", a Rusija je postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.

U Poljskoj i Madjarskoj zabeleženo je demokratsko nazadovanje, dok su Ukrajina, Jermenija i Moldavija doživele ekspanziju demokratije.

IDEA ocenjuje da se Evropa suočava sa najizazovnijim vremenima u poslednjih nekoliko decenija.

"Visoka inflacija, ekonomski problemi i stagnacija, uspon partija krajnje desnice i zabrinutost za snabdevanje energijom još više ugrožavaju demokratiju u Evropi", navodi se u izveštaju i dodaje da se to dešava u vreme demokratske stagnacije u većem delu kontinenta.

Rat u Ukrajini je izazvao nezapamćene krize koje prete miru i stabilnosti, dugo uzimanih "zdravo za gotovo", a nuklearne pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina i njegova strategija korišćenja energenata kao oružja pozivaju na jačanje evropskog jedinstva.

"Ruski agresorski rat u Ukrajini je potresao Evropu, primoravajući region da ponovo razmisli o bezbednosnim pitanjima i da se suoči sa krizom sa hranom i energentima. Takodje je pokrenuo važna pitanja o samoj prirodi evropske i zapadne demokratije, koja je pokazala zabrinjavajuće dvostruke standarde u pogledu migracija i izbeglica", ocenjuje IDEA.

Dodaje da su ta pitanja još važnija u kontekstu "uspona partija koje zastupaju nativistička i ksenofobična uverenja".

IDEA navodi da gradjani mnogih dugogodišnjih demokratija u Evropi sve više podržavaju desničarske partije koje zanemaruju neke osnovne principe demokratije, kao što su sloboda medija ili uključivanje manjina u donošenje odluka.

"Kako će evropske zemlje odgovoriti na krizu definisaće sudbinu demokratije u narednim decenijama", zaključuje IDEA.

Na globalnom nivou, broj zemalja koji se kreću ka autoritarizmu je u poslednjih šest godina bio više nego duplo veći od broja zemalja koje idu ka demokratiji.

Polovina svetskih demokratija slabi, a medju nedemokratskim zemljama, polovina postaje znatno represivnija, ocenjuje se u analizi.

Pandemija, ratovi i klimatske promene stvaraju nove izazove za demokratiju.

"Na kraju 2022, svet je zarobljen pod teretom mnoštva starih i novih problema. Postoji bezbroj uzroka političke i ekonomske nestabilnosti, uključujući rast cena hrane i energije, rastuću inflaciju i predstojeću recesiju. Ti fenomeni se javljaju u nestabilnom kontekstu klimatskih promena, dugo nerešene nejednakosti, pandemije kovida-19, opadajućih životnih standarda i ruskog agresorskog rata u Ukrajini", piše u analizi.

IDEA ukazuje i na zabrinjavajući trend smanjivanja broja ljudi koji veruju da je demokratija odgovor na te probleme.

Iako mnoge demokratije imaju zakone i infrastrukturu potrebne za podršku demokratskim institucijama, IDEA ističe da je nejednak pristup tim institucijama i dalje ozbiljan problem.

"Da bi se izgradile i obnovile ove insistucije i ponovo uspostavilo poverenje izmedju ljudi i njihovih vlada, neophodno je razviti nove i inovativne društvene ugovore koji će bolje odražavati promenljivo globalno okruženje i dati prioritet jednakom pristupu mehanizmima participacije", istakla je IDEA.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.