AAA

POLITIKA | 11.12.2017 10:10

Haški tužioci za Šešelja traže 28 godina zatvora ili novo sudjenje

Medjunarodni sud u Hagu raspravljaće u sredu, 13. decembra, o žalbi tužilaca na prvostepenu oslobadjajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju.Većinom glasova, Haški tribunal je, 31. marta prošle godine, oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobadjajuća presuda bude poništena i daŠešeljbude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osudjen na 28 godina zatvora.

Alternativno, tužioci su žalbom zatražili da Šešelju bude ponovo sudjeno.

U odgovoru, Šešelj, koji se branio sam, zatražio je da žalba tužilaca bude odbačena, a oslobadjajuća presuda potvrdjena.

Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da "nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom" i da se "u Hag neće vraćati dobrovoljno" sa privremene slobode na koju se u jesen 2014. pušten zbog bolesti.

Lider radikala je, u odgovoru na žalbu, naglasio da "ne namerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude", najavljeno za prvi deo 2018.

Za raspravu o žalbi Tužilaštva, sud u Hagu je Šešelju, stoga, postavio zastupnicu po službenoj dužnosti, američku pravnicu Kolin Roan (Collen Rohan), koja, medjutim, neće imati pravo da se izjašnjava o suštini procesa, već samo da štiti proceduralna prava optuženog.

Nepravosnažnom presudom, Šešelj je oslobodjen optužbi za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti.

Tribunal je tom presudom utvrdio i da Šešelj nije kriv za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona i običaja rata.

Prvostepenom presudom je utvrdjeno da su počinjeni neki od zločina iz optužnice i da su dobrovoljci SRS bili umešani u njih, ali ne po Šešeljevom naređenju i odobrenju.

Potvrdjeno je da su na više lokacija u Vukovaru, Zvorniku, Sarajevu, Mostaru i Nevesinju počinjena masovna ubistva, mučenje, okrutno postupanje, seksualno nasilje i pljačka.

Veće je, većinom glasova, utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno Velike Srbije.

Po optužnici, sa Šešeljem je u tom zločinačkom udruženju učestvovao i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, kao i drugi srpski vojni, politički i policijski zvaničnici.

Presudom je utvđeno da je stvaranje Velike Srbije bilo Šešeljev politički cilj, ali da nije podrazumevalo činjenje zločina.

Ni u Hrvatskoj, ni u BiH, ni u Vojvodini, po presudi, nije bilo rasprostranjenog i sistematskog napada na na nesrpske civile, već sukoba između zaraćenih strana.

Šešelj, po presudi, nije imao ni de jure, ni de fakto nadređeni položaj nad dobrovoljcima SRS koje je slao na ratišta u Hrvatskoj i BiH na kojima su počinjeni zločini.

Iako je, većinom glasova, utvrdilo da je Šešelj u nekim svojim govorima pozivao na progon nesrba, kao u vojvođanskom selu Hrtkovci maja 1992, veće je zaključilo je da "Tužilaštvo nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata i kampanje progona", odnosno "da je postojala uzročno posledična veza između Šešeljevih govora i zločina".

Po presudi, nije dokazano da je Šešelj "govorom mržnje" počinio progon nesrba u Vukovaru i Hrtkovcima, niti da je podsticao i pomagao zločine na drugim lokacijama u Hrvatskoj i BiH.

Oslobadjajućoj presudi Šešelju, žestoko se usprotivila članica prvostepenog veća Flavija Latanci (Flavia Lattanzzi), ali su je preglasali predsedavajući Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) i sudija Mandaje Nijang (Mandiaye Niang).

Haško tužilaštvo je u žalbi ocenilo da je oslobadjajuća presuda Šešelju "nerazumna" i "neobrazložena", što je bio i argument sudije Latanci.

Po Tužilaštvu, prvostepeno veće je propustilo da razmotri mnoge važne dokaze, da se izjasni o ključnim pitanjima i da navede na kojim je pravnim propisima zasnovalo oslobađajuću presudu.

Mnoge greške koje su sudije počinile u potpunosti obezvređuju čitavu prvostepenu presudu, tvrde tužioci.

Kao najznačajniju grešku, tužioci su naveli zaključak iz presude da, uprkos obilju dokaza, u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH nije bilo nije bilo sistematskih i raširenih napada na civile.

Takodje, prvostepeno veće je, po tužiocima, pogrešilo kada nije odbacilo, već usvojilo Šešeljev argument da nije bilo progona civila, već da su oni bežali iz ratnih zona i da su autobusi kojim su prevezeni bili obezbeđeni kao "humanitarni gest".

Tužilaštvo je naglasilo i da su sudije potpuno zanemarile dokazni materijal o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je Šešelj učestvovao, ne razmotrivši dokaze o obrascu zločina i nameri koju je Šešelj delio sa ostalim učesnicima.

Tužilaštvo je ocenilo i da je prvostepeno veće pogrešno protumačilo činjenice, zbog čega je ceo postupak nepropisan i pravda nije zadovoljena.

"Na osnovu celog dokaznog materijala, razumno veće nije moglo zaključiti da nisu dokazani zločini protiv čovečnosti; da optuženi nije odgovoran za te zločine kao učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu; da optuženi nije podsticao zločine; da nije pomagao i podržavao zločine koje su šešeljevci počinili; da nije sam fiziči počinio zločine progona, deportacije i prisilnog premeštanja i, na kraju, da nije krivično odgovoran", zaključili su tužioci u žalbi.

Žalbu tužilaca na oslobadjajuću presudu Šešelju razmatraće apelaciono veće kojim predsedava američki sudija Teodor Meron (Theodor), koji je i predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.

U veću su još sudije Ben Emerson (Emmerson) iz Velike Britanije, Li Mutoga (Lee Muthoga) iz Kenije, Florans Arej (Florence Arrey) iz Kameruna i Ivo Rosa iz Portugala

Pre nego što je imenovan za sudiju Mehanizma, britanski pravnik Emerson je pred Tribunalom u dva procesa uspešno odbranio bivšeg lidera OVK Ramuša Haradinaja od optužbi za ratne zločine na Kosovu.

Haški sud je, ranije, Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi učestvuje iz Beograda, posredstvom video veze, ukoliko ne bude želeo da putuje u Hag.

Ukoliko ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku.

Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014, pre izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je oboleo od tumora na jetri.Šešeljnije prisustvovao izricanju prvostepene presude.

U pritvoru Tribunala,Šešeljje bio od 24, februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica, do sredine novembra 2014.

Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka gladju, sudjenje je počelo novembra 2007, a dokazni postupak je završnim rečima bio okončan u martu 2012.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.