AAA

POLITIKA | 13.02.2018 13:35 > 13.02 14:20

Tribina: U Ustavu Srbije definisati bezbednost kao javno dobro, ojačati kontrolu


Sektor bezbednosti skromno je i na nesistematičan način uredjen u Ustavu Srbije, ocenjeno je danas na javnoj raspravi u Beogradu o mestu sistema bezbednosti u Ustavu Srbije i zatraženo da se to promeni.

U Ustavu je, kako je zaključeno, potrebno bezbednost političke zajednice definisati kao javno dobro, definisati sve aktere i način upravljanja sistemom bezbednosti i uspostaviti demokratsku civilnu kontrolu nad tim sektorom.

Predstavljajući predloge, predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Miroslav Hadžić je ocenio da je potrebno najpre pobrojati sve aktere bezbednosnog sektora, kako državne tako i nedržavne.

"Potrebno je da Ustavom bude uredjeno upravljanje i rukovodjenje sistemom bezbednosti, da se definiše mesto, položaj i uloga Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i odgovornost onih koji pružaju bezbednosne usluge, kao odgovornost za, na primer, profesionalnu spremnost vojske tako i odgovornost pred Skupštinom ili drugim organima", kazao je Hadžić na skupu u Beogradu.

Po njegovim rečima, drugi paket predloženih promena Ustava Srbije odnosi se na uspostavljanje mehanizama demokratske civilne kontrole sistema bezbednosti.

"Bitno je da se spreči slivanje opasne moći u ruke pojedinca ili grupe", te se zato traži da se "u proces odlučivanja o upotrebi državne sile uključe različite instance tako da se ne dozvoli jednom čoveku da sam odlučuje", naveo je Hadžić.

On je ocenio da predložene izmene zakona o vojsci, policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) pokazuju tendencije da se ministrima i direktoru BIA daju "ogromna diskreciona ovlašćenja", čime se kako je rekao, "ukida autonomija onih koji su stručni u tim službama".

"Umesto razradjenih procedura, imamo praksu uspostavljanja lične kontrole nad državnim aparatima sile. Nijedna vlast ne želi promene, već načelno želi da uveća moć i zato bi trebalo obuhvatiti demokratskom civilnom kontrolom i civilne naredbodavce od predsednika države i vlade, do ministara i direkora BIA, koji su direktno odgovorni za način upotrebe tih institucija", dodao je Hadžić.

Navodeći da je Ustav Srbije napisan "u jednom dahu, bez javne rasprave" profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević je ocenio da je sektor bezbednosti u najvišem pravnom aktu "uredjen skromno i na nesistematičan način".

"U Ustavu je samo jedna misija Vojske Srbije uredjena dok je druga samo naznačena. Ostali bezbednosni organi se skoro i ne pominju u Ustavu. Uredjeno je i da pripadnici vojske i policije ne mogu biti članovi političkih partija, što ne piše i za pripadnike bezbednosne službe", naveo je Milosavljević.

On je kazao i da ustavi starih demokratija ne moraju detaljno da pišu o bezbednosti jer u tim zemljama postoje kvalitativno uredjeni odnosi nosilaca vlasti i jasno definisani načini ponašanja sistema bezbednosti i kontrole nad njim.

"Srbija je jedna od retkih zemalja koje imaju Savet za nacionalnu bezbednost, a čiji Ustav ne uredjuje šta predstavlja to telo. Jedan od problema našeg Ustava je i terminološka nedoslednost jer svaki put kada se pojavi pojam bezbednosti, bilo da je reč o bezbednosti gradjana, nacionalnoj bezbednosti ili odbrani i bezbednosti, imate drugačiji sadržaj", ukazao je Milosavljević.

BETA TV

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.