Poverenik je u pismu upućenom predsednici Vlade, ukazao da je samo tokom 2017.godine dao 79 mišljenja na nacrte i predloge zakona i drugih podzakonskih akata i propisa, od čega 60 na nacrte i predloge zakona, neka od njih i izuzetno obimna.
"I primeri Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o kojima je predsednica Vlade govorila to potpuno potvrdjuju i demantuju njene navode. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je tražilo i dobilo veći broj sastanaka i konsultacija. A Ministarstvo pravde, nikada nije tražilo ni sastanak ni konsultacije, čak ni, iako po Poslovniku vlade dužno, mišljenje Poverenika. Poverenik je, ipak, nakon što se sa sadržinom Nacrta upoznao na Internetu, dostavio, i to veoma obimno, mišljenje", navode iz ove institucije.
U saopštenju se navodi i da je Poverenik ukazao da stvari zapravo stoje sasvim obrnuto, da odnos vlade prema Povereniku obiluje nekorektnim primerima.
"Poverenik je u pismu naveo više takvih primera naglašavajući da bi spisak nekorektnosti od strane vlade mogao biti i daleko duži i mogao uključivati i neke neprijatne stvari o kojima ne želi da govori u javnosti pre nego što o njima razgovara sa predsednicom Vlade", navedeno je u saopštenju.
Poverenik je naglasio da "od vlade očekuje odgovore na pitanja koja je ranije postavio, kao i da se predsednica vlade uzdrži od neargumentovanih, netačnih ocena rada institucije Poverenika".
