AAA

SVET | 18.11.2019 18:05 > 18.11 18:13

Ministri EU o francuskoj metodologiji za pospešenje pregovora o članstvu, bez odluke

Šefovi diplomatija Evropske unije će sutra, u utorak, u Briselu razmeniti mišljenja bez donošenja odluke i bez sumnje će neki dati prve ocene o predlogu Francuske da se novom metodologijom pregovori o prijemu zemalja Zapadnog Balkana ubrzaju po sektorima i učine delotvornijim. To su agenciji Beta preneli diplomatski izvori EU koji su ocenili da će cela rasprava o francuskim predlozima ipak potrajati, sasvim moguće do proleća, jer ne samo Pariz, već i mnoge druge članice EU misle da je možda i važnije sada se izboriti sa situacijom učvršćenja, objedinjenja Unije, naročito zbog već neminovnog izlaska Velike Britanije iz članstva.

Izvori u Briselu su objasnili da sutra ionako ne može da se očekuje bilo kakva ministarska odluka, jer francuski "non-pejper" nezvanični dokument na dve i po stranice, nisu prethodno proučili ni ambasadori u Komitetu stalnih predstavnika članica EU, što je ustaljeni postupak.

Na pitanje da li je već jasnije u kojoj meri bi francuski predlog mogao dobiti podršku većine članica EU, diplomate u Briselu kažu da se to još ne nazire, ali će svakako krajnje ozbiljno biti razmotren stav Francuske i još nekih članica Unije da je prerano za pregovore sa Skopljem i Tiranom, i da ceo proces proširivanja mora biti temeljito preuredjen.

Diplomate, neki mediji i analitičari u EU smatraju da će, kakva god na proleće bude odluka o Skoplju i Tirani, postupak pregovora o članstvu i sama politika proširivanja EU pretrpeti ne male promene, odnosno da "proširivanje neće ostati isto".

Briselski portal "Politiko" je preneo mišljenje jednog evropskog diplomate da je plan francuskog predsednika Emanuela Makrona da "u celini zaustavi proširivanje EU", na šta je "francuski diplomatski zvaničnik uzvratio da je to 'čista glupost' ".

Da su se stavovi članica EU već delom iskristalisali, govore reagovanja članica EU na istoku koje se oštro protive stavu Francuske, Danske i Holandije, što je potvrdila danska socijaldemokratska premijerka Mete Frederiksen.

Premijerka Frederiksen koja upravo boravi u poseti Parizu, izjavila je tamošnjem listu "Figaro" da je njena vlada, zajedno s Hagom i Parizom, u oktobru bila protiv pokretanja pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom "jer te dve zemlje nisu još spremne".

Mete Frederiksen štaviše smatra "čudnim neke prioritete Evropske unije koja posvećuje vreme raspravama od male važnosti, kao što je politika prijema novih članica, u situaciji kad je sučeljena s velikim izazovima klimatskih poremećaja, imigracije i Bregzita izlaska Velike Britanije iz članstva".

I, kako je navela, "oduševljena je što se Danska i Francuska slažu o potrebi sučeljavanja s krupnim evropskim izazovima poput imigracije, klime i socijalnog dampinga".

Holandija koja je zajedno s Francuskom i Danskom najviše uticala na odlaganje odluke o pregovorima sa Skopljem i Tiranom, saopštila je da bi kad ispuni dodatne uslove Severna Makedonija na proleće mogla dobiti datum pregovora, ali Albanija ne.

Sve su oči uprte u Nemačku koja je zvanično zamerila Parizu, Hagu i Kopenhagenu zbog odbijanja da bar Skoplju odobre početak pregovora o prijemu, ali neki analitičari u EU misle da u suštini Berlin nema ništa protiv da se proširivanje temeljito preuredi, makar to usporilo taj postupak, jer jeste nužno da se i Unija iznutra preustroji i ojača, objedini.

Francuski list "Mond" danas Makronov predlog vidi kao "proces u sedam faza uz mehanizam kažnjavanja" ako se uslovi iz pregovaračkih poglavlja za kandidate ne sprovedu i to činjenično proveri i overi, kao kad se pušta u pogon neka mašina ili postrojenje.

"Prvi uslov je", ukazuje "Mond", "da zemlje kandidati poštuju, ukorene vladavinu zakona", a francuska "metodologija" polazi od toga da je dosad napredak u pregovorima o prijemu u EU bio prespor i s vrlo malo "opipljivih koristi i blagodeti" za gradjane zapadnobalkanskih zemalja.

Pariski dnevnik smatra bitnim da predlozi Pariza traže povećani angažman EU, naročito da se državama kandidatima pomogne u ekonomskom razvoju, bezbednosti, problemima imigracije.

Drugi mediji i analitičari u EU stavljaju do znanja da francuski predlozi osetno pooštravaju uslove za članstvo, naročito u oblasti vladavine zakona, ali traže i da buduće članice "dokažu da su opipljivo ispunile ciljeve ekonomske i socijalne usaglašenosti".

Francuski predlozi se povezuju i s ozbiljnim kritikama predsednika Emanuela Makrona na delovanje NATO i više nego sumnje u pouzdanost savezništva s SAD, uz zaključak da EU mora hitno raditi na stvaranju sopstvene odbrambene strukture i "evropskog suvereniteta" jer će "Evropa nestati ako ne bude bila sila" u svetskim odnosima.

Dominik Moazi, direktor Francuskog instituta za medjunarodne odnose, smatra da je Makron, iako su njegove izjave date tako da su šokirale i evropske partnere, "izvukao očiglednu pouku iz ponašanja SAD, a to je da Evropa može ubuduće računati samo na sebe samu".

"A da bi učinila više i bolje", zaključuje Moazi, "mora napraviti pauzu u procesu proširivanja".

Francuska i predsednik Makron se već uveliko spremaju, smatraju i drugi analitičari, za razdoblje posle povlačenja nemačke kancelarke Angele Merkel s vlasti, ali s jasnim opredeljenjem da ojača savezništvo s Berlinom u funkciji pretvaranja Evrope u suverenu snagu u odnosu na svetske sile SAD i Kinu, što iziskuje i promenu postupka u politici prijema novih članica.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.