AAA

SVET | 11.12.2019 13:55 > 11.12 13:55

U Velikoj Britaniji sutra parlamentarni izbori, konzervativci favoriti


Gradjani Velike Britanije glasaće sutra na vanrednim parlamentarnim izborima na kojima se ne odlučuje samo ko će upravljati zemljom, već i da li će, kada i kako ona izaći iz Evropske unije.

Glavni rivali na izborima su vladajuća Konzervativna stranka premijera Borisa Džonsona i opoziciona Laburistička partija Džeremija Korbina.

Izbori su raspisani dve godine pre vremena, pošto je na tome insistirao Džonson, premijer manjinske vlade, nadajući se da će osvojiti apsolutnu većinu i izvesti zemlju iz političkog ćorsokaka oko Bregzita.

Džonson navodi da će, ako njegova stranka osvoji većinu, parlament ratifikovati sporazum o Bregzitu koji je on sredinom oktobra postigao s EU i da će nova vlada izvesti zemlju iz EU do 31. januara, kada ističe rok za Bregzit.

S druge strane, Korbinovi laburisti obećavaju da će ponovo otvoriti pregovore s EU o sporazumu o Bregzitu, a potom dati šansu biračima da na referendumu glasaju ili za napuštanje EU pod tim novim uslovima razlaza ili za ostanak u bloku.

Gradjani sutra biraju svih 650 članova donjeg doma parlamenta, primenom jednokružnog većinskog sistema zemlja se deli na 650 izbornih jedinica, a kandidati koji osvoje najviše glasova u svakoj od njih postaju poslanici.

Ako jedna stranka osvoji apsolutnu većinu u parlamentu, ona formira vladu. Ako nijedna nema većinu, najjača partija može da proba da formira manjinsku vladu ili dve ili više stranaka mogu da obrazuju koaliciju.

Konzervativci, na vlasti od 2010. godine, trenutno imaju 298 poslanika i za većinu im nedostaje 28 mandata. To je jedan od razloga zašto vlada nije uspela da progura u parlamentu ključne mere potrebne za Bregzit.

Laburisti koji sada imaju 243 poslanika, bore se da se vrate na vlast posle devet i po godina. Ta stranka pokušava da umanji značaj teme Bregzita i da se fokusira na planove za veće izdatke za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i prosvetu, za nacionalizaciju komunalnih preduzeća i ključnih industrija i za slobodan pristup internetu za sve, navodi Asošiejted pres.

Na trećem mestu verovatno će biti Škotska nacionalna partija Nikole Stardžon, koja sada ima 35 poslanika, protivi se Bregzitu i želi da Škotska napusti Veliku Britaniju i ostane u EU.

Proevropske Liberalne demokrate na čelu sa Džo Svinson imaju 20 poslanika i zalažu se za potpuno odustajanje od Bregzita. Ta stranka je postigla dogovor s dve manje proevropske stranke Zelenima i velškim separatistima, prema kojem se one u desetinama izbornih jedinica neće takmičiti jedna protiv druge kako bi povećale izglede proevropskih kandidata.

Nedavno formirana Stranka za Bregzit Najdžela Faraža, koja se zalaže za napuštanje EU i bez sporazuma s Unijom o razlazu, neće učestvovati u više od 300 izbornih jedinica koje se smatraju uporištem konzervativaca kako bi se izbeglo rasipanje glasova pristalica Bregzita.

Ankete sprovedene u prethodne tri nedelje pokazuju da konzervativci imaju ubedljivu prednost, ali se njihova prednost smanjuje kako se bliže izbori.

Prema najnovijem istraživanju agencije Jugov (YouGov), koje nije obuhvatilo izborne jedinice u Severnoj Irskoj, konzervativci će osvojiti 339 mandata, što bi im bilo dovoljno da samostalno formiraju vladu, a laburisti 231 mandat, prenosi Gardijan.

Škotska nacionalna partija može prema toj anketi da računa na 35 mandata, Liberalne demokrate na 12, velški nacionalisti na četiri, a Zeleni na jednog poslanika.

Medjutim, rezultati tog istraživanja ne isključuju mogućnost da nijedna stranka ne osvoji apsolutnu većinu.

Tri moguća ishoda izbora parlament u kojem većinu imaju konzervativci ili laburisti ili u kojem nijedna stranka nema većinu, imala bi veoma različite posledice na proces Bregzita, navodi Gardijan.

Ako bi konzervativci osvojili većinu od najmanje 326 mesta, Džonson bi mogao da računa da će parlament ratifikovati sporazum o Bregzitu, moguće pre 25. decembra, i da će Velika Britanija izaći iz EU 31. januara, iako takav ishod, suprotno njegovim tvrdnjama, ne bi bio kraj sage o Bregzitu.

Parlament u kojem nijedna stranka ne bi imala većinu verovatno bi osujetio Džonsonove planove i mogao bi da otvori vrata ostanku Velike Britanije u EU.

Bez većine i uz protivljenje severnoirske Demokratske unionističke partije, teško je zamisliti usvajanje sporazuma koji je Džonson postigao s Unijom, osim ako on ne pristane na organizovanje drugog referenduma o Bregzitu, na kojem bi gradjani birali izmedju prihvatanja tog sporazuma i ostanka u EU.

Ako bi u toj varijanti bila formirana manjinska vlada Laburističke partije, onda bi laburisti, Liberalne demokrate i Škotska nacionalna partija podržali drugi referendum kao način za izlazak iz ćorsokaka, ali bi bili vodjeni teški pregovori o pitanju koje bi bilo postavljeno biračima.

Parlament u kojem bi laburisti imali većinu značio bi da će nova vlada pokušati da ponovo pregovara s EU o sporazumu o Bregzitu, koji bi potom bio stavljen na referendum.

Birališta se otvaraju u 7.00 po lokalnom vremenu (8.00 po centralnoevropskom), a zatvaraju u 22.00 (23.00 po centralnoevropskom).

Pravo glasa na izborima ima oko 46 miliona Britanaca.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.