AAA

SVET | 14.02.2020 18:00 > 14.02 18:08

Jevrejski lideri apelovali na bolji nadzor govora mržnje na društvenim mrežama

Jevrejski lideri apelovali su danas na bolji nadzor govora mržnje na društvenim mrežama zbog zabrinutosti da su na nedavne napade podstaknuti ljudi na marginama društva pozivima na nasilje preko interneta.

Rabin Pinhas Goldšmit, predsednik Konferencije evropskih rabina i glavni rabin Moskve, rekao je da radikalizacija preko interneta podstiče ne samo više antisemitskih napada, već i zločine iz mržnje uperene na muslimane i ljude drugih vera.

"Snaga i moć koju daju društvene mreže ljudima na marginama društva izazivaju haos", rekao je on podsetivši na napade u Novom Zelandu, Nemačkoj i SAD.

On je dodao da je 2019. bilo više napada na džamije, sinagoge i crkve.

Skup su sponzorisali Goldšmit organizacija i Svetski jevrejski kongres, a održan je na marginama Bezbednosne konferencije u Minhenu kojoj je prisustvovao osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg ali nije bio prisutan na diskusijama.

Goldšmit je rekao da je zbog pravnih zaštita slobode govora vladama teško da efektivno nadziru govor mržnje ali da privatne kompanije imaju veći fleksibilnost.

On smatra da privatna kompanija ima sposobnost i pravo da ograniči govor.
Mišel Fridman, istaknuti jevrejski lider u Nemačkoj, rekao je medjutim da vlade mogu učiniti više ako to postave kao prioritet, ocenivši da se vlasti efikasno bore protiv finansijskog kriminala na internetu.

"Ako smo u stanju, kada je reč o ekonomiji, da reagujemo vrlo brzo na sajber zločine zašto ne i na zločine iz mržnje?", rekao je on.

Bivši šef bezbednosti Fejsbuka Aleks Samos rekao je medjutim da je sporno pitanje regulisanje onoga što se može i ne može reći.

"Diskusije o tome šta je zakonit i nezakonit govor su izuzetno komplikovane", rekao je on, objasnivši da postoje mnogi različiti slojevi Fejsbuka, privatne stranice, javne grupe, privatne grupe i da bi nadgledanje bilo poput prisluškivanja privatnih telefonskih razgovora.

"Mislim da niko ovde ne bi rekao da bi Dojče Telekom trebalo da sluša svaki telefonski razgovor u Nemačkoj i ako kažete nešto rasističko upada u razgovor i kaže da grešite", rekao je on.

Takodje je ocenio da su društvene mreže omogućile mnogo više od govora mržnje i da su pokreti u SAD poput Blac Lives Matter i MeToo bili u stanju da se bave pitanjima rasizma i seksualnog uznemiravanja samo zato jer je veća grupa ljudi mogla da govori.

"Ta dva problema su postojala 30 godina. Razlika je da su ljudi koji su odlučivali koje su političke teme prihvatljive u SAD bili belci četrdesetogodišnjaci", rekao je on, dodavši da ljudi vole da se usredsrede na negativan uticaj novih stvari ali da postoji ogroman deo pozitivnih posledica kao što je mogućnost da mnogo više ljudi govori u demokratiji.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.