"Velika želja Evropske komisije jeste bila da se izradi plan ekonomskog oporavka i investicija u region, što je treći stub naših odnosa sa Zapadnim Balkanom", kazao je Borel.
"Cilj tog plana je", po njegovim rečima, "da se spoji dugoročni plan oporavka, podsticanja ekonomskog rasta, uvećanja trgovine i podrške nužnim reformama koje traži put ka Evropskoj uniji".
Evropska komisija i Unija će se, dodao je on, takodje usredsrediti na transportno i energetsko povezivanje, infrastrukture neophodne za ekonomski razvitak, kao i na "zelene koridore" i digitalni preobražaj, što su sve prioriteti Evropske komisije.
EU nikako ne želi autokratiju na Zapadnom Balkanu, zabrinutost zbog napetosti u Srbiji
Visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borel je uoči video konferencije EU i lidera sa Zapadnog Balkana izjavio da "Evropska unija nikako ne želi autokratiju na Zapadnom Balkanu i demokratiju više voli svuda", a rekao je i da EU sa zabrinutošću gleda na političku polarizaciju pred izbore u Srbiji i traži "konstruktivan dijalog svih strana".
Borel je u razgovoru s novinarima agencije Beta i još nekih medija sa Zapadnog Balkana istakao da će EU na sutrašnjoj video konferenciji sa liderima regiona potvrditi njihovu perspektivu ulaska u Uniju i predočio da će EU "uplivati, upotrebljavajući poluge za punopravno članstvo kako bi se došlo do uvreženja pune demokratije i naprednih ekonomija na Zapadnom Balkanu".
Beta je zamolila Borela da objasni koji su to tačno uslovi demokratskih reformi za napredak neke zemlje ka članstvu u Uniji, koje je predočila predsednica EK Ursula fon der Lejan, jesu li to pre svega vladavina zakona, bitka protiv korupcije i organizovanog kriminala i sloboda medija i kako gleda na to da neki opozicioni politički prvaci u Srbiji misle da EU više voli "stabilokratiju" na Zapadnom Balkanu.
Visoki zvaničnik EU je rekao da "posebno kad je reč o Srbiji uz sazivanje izbora za 21.juni, mi se posebnom pažnjom i zabrinutošću gledamo na političku polarizaciju u Siriji i pozivamo sve političke činioce da smanje napetost i izgrade konstruktivan dijalog svih strana".
Ovi izbori su, kako je naveo, posebno važni za Srbiju i zato "kako neko može i pomisliti da mi više volimo autokratiju, mi smo veoma angažovani na jačanju demokratije u našem susedstvu, potpuna demokratija mora zaživeti i mi ćemo raditi na tome da se uspostave uslovi i to moraju postići oni koji žele da postanu članovi Evropske unije".
"Mi ćemo na to uplivati, upotrebljavajući poluge za punopravno članstvo kako bi se došlo do uvreženja pune demokratije i naprednih ekonomija na Zapadnom Balkanu", stavio je do znanja Borel i dodao da je cilj pomoć izgradnje "napredne ekonomije u sklopu potpunog demokratskog sistema na Zapadnom Balkanu".
Beograd i Priština treba sami da se dogovore o normalizaciji odnosa
Visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borel izjavio je danas da EU nije ta koja Srbima i kosovskim Albancima treba da kaže oko čega treba da se dogovore već konačno rešenje za normalizaciju odnosa moraju naći Beograd i Priština.
"Naša uloga treba da bude posrednička i ne bismo smeli da budemo 'veći katolici od pape'", rekao je Borel u razgovoru s novinarima agencije Beta i još nekih medija sa Zapadnog Balkana.
Borel je kazao da ne može predskazivati kakav bi rezultat mogao dati sutrašnji susret na vrhu EU-Zapadni Balkan kad je reč o obnovi dijaloga Beograd-Priština.
Na pitanje da li izmedju EU i Vašingtona ima podudarnosti u planovima za rešenje odnosa Beograda i Prištine, posebno oko menjanja granica, Borel je uzvratio da "svaki sporazum Beograda i Prištine može imati bočne posledice za region".
"Menjanje granica je vrlo osetljivo pitanje", naveo je on i rekao da razume različite stavove nekih članica, ali da je zadatak specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka jedino da posreduje i podstakne dijalog.
"Ali načelno to mora biti slobodan i pošten dijalog dve strane", naveo je Borel i dodao da ne sme prenebregnuti činjenica da je već "otkočena" trgovina Srbije i Kosova, dok srpski policajci i sudije učestvuju u radu kosovskih institucija "što pokazuje da je izvestan pomak napravljen".
Na pitanje Bete da li njegova izjava da Srbija i Kosovo "moraju stvoriti uslove za dijalog od koristi za sve" znači da u te uslove spada i obavezno uključivanje Briselskog sporazuma koji su potpisali Beograd, Priština, kao i zvaničnik EU, dok je za njegovu primenu jemstvo dao i NATO, Borel je uzvratio da smatra da "to jeste uslov koji mora biti ispunjen".
Visoki predstavnik EU je podvukao da Brisel želi da aktivno podstakne dijalog “koji je predugo zakočen", a Evropska unija ulazi "bez zadnjih misli" u napore da se to postigne i zato je i imenovan specijalni izaslanik za to pitanje.
"Neke članice EU priznaju, a neke ne priznaju Kosovo kao državu, shodno svojim željama", ukazao je Borel i rekao da je, na njegov predlog, EU imenovala Miroslava Lajčak za specijalnog izaslanika koji treba da "podstakne i posreduje u dijalogu Beograd-Priština".
On je primetio da je i sam posetio Kosovo i da je EU angažovana na pitanju dijaloga koji je jedini način da se reši problem odnosa Beograda i Prištine, a ocenio je i da je na Kosovu zapetljana politička situacija i zastoj jer nema vlade, bez koje nema ni obnove dijaloga.
Evropska unija može posredovati u dijalogu "samo ako ljudi na obe strane budu spremni da primene taj dijalog, a stabilizacija prilika na Kosovu je preduslov da se to pokrene".
Zamoljen da kaže hoće li pitanje priznavanja Kosova od svih članica Unije biti deo rešavanja bitnih problema u regionu, Borel je uzvratio da Evropska komisija ima poseban sporazum s Kosovom, ali da o priznavanju entiteta ili država odlučuju samostalno države članice EU.
_1614185463.177x100.jpeg)
