AAA

SVET | 01.10.2020 23:25 > 02.10 15:06

Sagovornici iz Jermenije i Azerbejdžana za rešenje problema pregovorima (VIDEO)


Nakon što se pre nekoliko dana ponovo razbuktao "stari" konflikt izmedju Azerbejdžana i Jermenije zbog teritorije Nagorno Karabaha, Jermenija optužuje Azerbejdžan za artiljerijske i vazdušne napade na naselja u ovom regionu, a Azerbejdžan tvrdi da su ti napadi samo odgovor na vojne provokacije i napade koje je započela Jermenija.

Prvi put od početka najnovijih sukoba, danas su direktno o situaciji razgovarali predstavnici dve zemlje, u podkast epizodi Centra za evropske politike (CEP) "Jermenija i Azerbejdžan za istim stolom: pokušaj približavanja suprotstavljenih pozicija".

Razgovor Benjamina Pogosjana, koji je dugo radio u Ministarstvu odbrane Jermenije, i Anara Džahangirlija, bivšeg azerbejdžanskog diplomate sa ekspertizom za region Nagorno Karabaha, moderirao je istraživač u CEP Strahinja Subotić.

Na Subotićevo pitanje zašto se ponovo razbuktao sukob na teritoriji medjunarodno priznatoj kao deo Azerbejdžana, ali de facto pod upravom jermenske većine gotovo 30 godina, Pogosjan je istakao da Azerbejdžan misli da pregovori ne vode nigde, a sada ima vojno-ekonomsku nadmoć i smatra da može da reši problem oružjem.

"Pregovori ne uspevaju jer Azerbejdžan želi da se vrati na situaciju iz 1988, kada je Nagorno Karabah bio deo sovjetskog Azerbejdžana. To je, naravno, nemoguće, i tu leži izvor frustracije, jer Jermenija na to ne pristaje", rekao je Pogosjan.

Džahangirli pak kaže da "Azerbejdžan nema potrebu da se vrati u doba Sovjetskog Saveza, jer je medjunarodno priznat nakon raspada SSSR sa administrativnim granicama koje uključuju Nagorno Karabah".

Sagovornici su se složili da problem treba da se reši pregovorima ali je Džahangirli upozorio da je teško zaustaviti se "kad rat jednom krene" i dodao da se strane moraju složiti o osnovnim principima pregovora kako bi mogle da se vrate za pregovarački sto.

Kada je reč o ulozi EU u rešavanju konflikta, Pogosjan je rekao da EU nije direktno umešana, ali da se nekoliko evropskih država, članica OEBS-ove Minsk grupe, aktivno oglašavaju.

"Znamo da je EU uverena da se sukob može rešiti samo pregovorima, što može biti teško, ali to je bolja opcija od rata", kaže Pogosjan.

Džahangirli je rekao da, iako EU ima specijalnog izaslanika za Južni Kavkaz, on nema stvarnu ulogu u rešavanju sukoba, niti mogućnosti da okupi strane.

"Stoga bih rekao da je EU pasivni akter u ovom sukobu, ali se slažem da je značajno to što su se pojedine evropske zemlje, poput UK, Nemačke i Francuske, snažno založile za rešavanje sukoba. Azerbejdžan bi veću ulogu EU prihvatio raširenih ruku, jer je ona akter koji, kao i Azerbejdžan, poštuje medjunarodno pravo", rekao je Džahangirli.

Na pitanje kako usaglasiti princip teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje i ima li ovaj sukob paralele na Zapadnom Balkanu, Pogosjan je rekao da ne postoji jedinstveno rešenje koje može da se primeni na ceo svet.

"Sukobi u postsocijalističkoj Aziji i na Zapadnom Balkanu ne bi se smeli mešati, svaki sukob ima svoje posebnosti i istoriju, i primena istovetnih rešenja možda ne bi bila dobra", rekao je Pogosjan.

Džahangirli smatra da je moguće pomiriti principe teritorijalnog integriteta i samoopredeljenja.

On je rekao da se prvobitno samoopredeljenje koristilo u medjunarodnom pravu samo u kontekstu dekolonizacije, a da danas može da se koristi samo u slučajevima koji nisu u pravnoj suprotnosti sa principom teritorijalnog integriteta.



KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.