AAA

SVET | 28.10.2020 23:30 > 28.10 23:30

Beloruski ministar policije: Pucaćemo na demonstrante ako bude neophodno


Ministar unutrašnjih poslova Belorusije Juri Karajev upozorio je danas da vlasti neće oklevati da odobre upotrebu bojeve municije protiv demonstranata ako to bude neophodno.

U danas objavljenom intervjuu na Jutjubu, Karajev je rekao da je policija tokom dvoipomesečnih protesta bila "previše tolerantna" prema demonstrantima i da će zauzeti čvršći stav.
"U toku je rat. Postoji neskriven pritisak (demonstranata) podstaknut nekažnjivošću i nedostatkom straha. Policajac je zamalo ubijen, davili su ga, a on je samo ispalio hice upozorenja u vazduh", naveo je Karajev.

Dodao je da radi na promeni takvog stava policajaca i da im ukazuje da njihovi životi zavise od toga "koliko brzo potežu pištolj".

Karajev je rekao da će policija nastaviti da se pretežno oslanja na nesmrtonosno oružje, ali da će koristiti bojevu municiju ako se suoči s nasilnom reakcijom demonstranata.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije već je pre dve nedelje upozorilo da policija na demonstracijama neće oklevati da koristi bojevu municiju "ako bude neophodno" jer su one postale "ekstremno radikalne".

Glavni beloruski tužilac Andrej Šved izjavio je danas da je njegova kancelarija otvorila 657 krivičnih istraga nasilja nad policijom.

Belorusija je pogodjena teškom političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počele masovne demonstracije protiv dugogodišnjeg autoritarnog predsednika države Aleksandra Lukašenka.

Protesti su inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni.

U prvih nekoliko dana protesta, policija je uhapsila hiljade i brutalno pretukla stotine mirnih demonstranata, zbog čega se vlast suočila s brojnim osudama iz inostranstva. EU i SAD su uvele sankcije beloruskim zvaničnicima optuženim za kradju izbora i represiju nad demonstrantima.

Uprkos nastojanju vlasti da uguše demonstracije hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, masovni protesti ne jenjavaju ni posle dva i po meseca.

Najmasovniji protesti održavaju se nedeljom kada na ulice izlaze desetine hiljada demonstranata, uz česte sukobe s policijom koja vodenim topovima i šok-bombama pokušava da rasturi skupove. Jedne nedelje je bilo i 200.000 ljudi.

Lukašenko (66), koji Belorusijom vlada čvrstom rukom od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima, optužuje zapadne zemlje za podsticanje protesta.

Opoziciona liderka Svetlana Tihanovska, koja se odmah posle izbora sklonila u Litvaniju da bi izbegla hapšenje, iz inostranstva je pozvala gradjane da od 26. oktobra započnu generalni štrajk ako Lukašenko do tada ne podnese ostavku.

Štrajk medjutim nije bio dovoljan za obustavu proizvodnje u velikim državnim fabrikama.

Neki industrijski radnici su stupili u štrajk, hiljade studenata i penzionera protestovale su u ponedeljak u Minsku, a neka mala preduzeća su obustavila rad. To medjutim nije bilo dovoljno jer je većina državnih firmi nastavila normalno da funkcioniše.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.