AAA

SVET | 05.08.2021 10:40 > 05.08 10:40

EU oštrija prema Madjarskoj i Poljskoj po pitanju vladavine prava


Oštriji odnos Evropske unije (EU) prema Madjarskoj i Poljskoj s odlaganjem isplate sredstava za oporavak posle pandemije i pretnjama sankcijama zbog nedavnih zakonskih promena koje, kako smatra Brisel, narušavaju vladavinu prava, mogao bi produbiti jaz izmedju istoka i zapada u Uniji iako, barem iz Varšave, postoje nagoveštaji promene, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

EU je počela da uskraćuje sredstva Poljskoj i Madjarskoj, pojačavajući bitku oko demokratskih standarda koja produbljuje podelu Istok-Zapad u Uniji, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ukazujući da je Brisel počeo da koristi novac za oporavak od pandemije u eskalaciji kulturnih ratova s vladama optuženim za nazadovanje demokratije.
EU i većina vlada na njenom zapadu zabrinuti su zbog pravnih promena u Poljskoj i Madjarskoj za koje smatraju da narušavaju vladavinu prava, slabe nezavisnost sudstva i krše ljudska prava.

Posebno su zabrinuti zbog nastojanja Varšave da potvrdi primat poljskog zakona nad pravom i sudskim odlukama Evropske unije.

EU godinama vodi sporove s Poljskom i Madjarskom oko pitanja kao što su prava homoseksualaca, koja su sporna tema u mnogim bivšim komunističkim zemljama.

Konzervativni glasači i političari u regionu tvrde da Brisel od njihovog pristupanja Uniji 2004. sve više koristi svoja ovlašćenja da nametne zapadnoevropske društvene vrednosti nad lokalnim standardima.

Odluke Evropske komisije u poslednjih 10 dana o odlaganju isplata Poljskoj i Madjarskoj, koje su dobijale najviše novca iz fondova EU, obeležile su najagresivnije poteze izvršnog tela EU do sada.

U julu je Komisija produžila rok do kraja septembra za razmatranje prijave Madjarske za sedam milijardi eura sredstva za oporavak od krize izazvane COVID-om 19, a prošlog vikenda je istekao rok da odobri skoro 40 milijardi eura pomoći Poljskoj, iako se razgovori o tome nastavljaju.

Brisel je ranije vodio neuspešne bitke oko vladavine prava s Poljskom i Madjarskom, ali je prošle godine usvajanjem plana oporavka od 750 milijardi evra, koji je prvi put finansiran zajedničkim dugom EU, dobio novo orudje.

Ta sredstva su formalno povezana s labavim kriterijima koji treba da osiguraju da se novac ne izgubi usled korupcije, s diskrecionim pravom Evropske komisije za rasporedjivanje novca.

Evropska glavobolja oko vladavine prava pretvara se u ozbiljnu migrenu, ističe Politiko (Politico) uz ocenu da dosadašnji napori Brisela – od pravnih postupaka do pretnji prekidom finansiranja – nisu uspeli da podstaknu promenu kursa u Varšavi i Budimpešti nego su produbili postojeći jaz dovodeći u neizvesnost buduće odnose dve članice.

Jedan od načina kojim bi se kriza mogla rešiti je da Poljska i Madjarska, kako ističe briselski portal, odustanu od nekih kontroverznih politika usled pojačanog pritiska Brisela ili uvođenja značajnih finansijskih sankcija.

Slični nagoveštaji dolaze iz Varšave koja je dala naznake da bi mogla promeniti stav o spornom disciplinskom veću za sudije.

Ipak, dodaje Politiko, promena kursa značila bi gubitak podrške glasačke baze za obe vlade koje se spremaju za izbore u naredne dve godine.

Ako bi jedna od dve vlade izgubila na izborima, to bi moglo dovesti do raspada saveza Poljske i Madjarske i promeniti dinamiku u Savetu EU, gde trenutno kroz pravo veta, jedna vlada štiti drugu od potencijalnih sankcija.

U teoriji, dodaje Politiko, Poljska i Madjarska bi mogle izaći iz EU ili bi ih barem druge države članice politički mogle gurnuti prema izlazu čak i ako se šanse za bilo koji od ovih ishoda trenutno čine malim, naročito jer su obe vlade imale velike koristi od fondova EU.

Istraživanja su više puta pokazala da gradjani Madjarske i Poljske podržavaju članstvo u Uniji.

Samo 39 odsto Poljaka i 28 odsto Madjara veruje da bi njihovim zemljama bilo bolje izvan EU, pokazalo je istraživanje Eurobarometra prošle zime.

Dok je poljska vlada više puta naglasila da nema nameru da izlazi iz EU, u Madjarskoj su članovi vladajuće stranke Fides premijera Viktora Orbana izrazili pomešano mišljenje o članstvu u EU.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki kaže da želi da se postigne "neka vrstu dogovora" s EU usred sukoba oko načina na koji je poljska vlada nastojala da disciplinuje sudije i drugih promena u pravosudju, javio je AP.

Njegovi komentari, posle sličnih sugestija predsednika Andžeja Dude poslednjih dana, čini se da, ukazuje AP, pripremaju teren za neke promene u načinu na koji desničarska vlada pristupa ranijim izmenama u pravosudnom sistemu, po kojima je stranka imala nova ovlašćenja nad sudovima i imenovanjem sudija.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.