On je na predstavljanju izveštaja "Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju" rekao da od 2012. do 2018. godine nije došlo do povećanja broja procesuiranja i da je javnost često izložena brojnim informacijama o mogućoj korupciji i tvrdnjama zvaničnika, političkih aktera, nevladinih organizacija i nezavisnih državnih tela, ali da one ostaju bez reakcije nadležnih državnih organa.
"Obilje informacija nije dovoljno iskorišćeno da tužilaštvo i drugi nadležni organi postupaju proaktivno i da ne čekaju podnošenje krivične prijave kako bi razmotrili da li ima korupcije", rekao je Nenadić.
On je kazao da i u tužilaštvu i drugim državnim organima koji treba da pokrenu akcije protiv korupcije postoji autocenzura.
Nenadić je podsetio da je Evropska komisija dala preporuke u borbi protiv korupcije da Srbija ostvari učinak odnosno da se poveća broj slučajeva u kojima je korupcija gonjena i kažnjavana, posebno kada je reč o korupciji na visokom novo.
On je kazao da je medju preporukama i hitno unapredjene kapaciteta institucija bitnih za borbu protiv korupcije i donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i delotvorno sprovodjenje strategije za borbu protiv korupcije.
Transparentnost Srbije pratila je 32 slučaja u kojima je postojala sumnja na korupciju, a koje su pokrenuli i obelodanili novinari, nezavisni organi, uzbunjavači ili nevladine organizacije, kao i dalje postupanje policije i tužilaca.
Saradnik Transparentnosti Zlatko Minić rekao je da su tužilaštva u tim slučajevima gotovo po pravilu bila pasivna, nisu pokretala postupke i najčeše na zahtev Transparentnosti navodila da u tim slučajevima nije podneta krivična prijava.
Od 16 slučajeva za koje je Transparentnost tražila od tužilaštva informaciju da li su pokrenuti postupci, samo jednom su dobili odgovor da je postupak pokrenut i to u slučaju Siniše Jasnića i Univerzitetskog sportskog saveza Srbije.
Minić je izmedju ostalog naveo da tužilaštvo izmedju ostalog nije pokrenulo postupak povodom izjave zamenika gradonačenika Beograda Gorana Vesića koja je ukazivala na moguće zloupotrebe prilikom javnih nabavki, kao i navode predsednika Izvršnog odbora SNS Vladimira Glišića da su se pojedini funkcioneri obogatili i da ti funkcioneri, medju kojima je naveo i ministarku Zoranu Mihajlović, treba da zahvale predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za sve što su uradili u svojim karijerama i pozicijama koje su dobili zahvaljujući Vučiću.
Povodom navoda reditelja Lazara Ristovskog da mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično pomogao da snimi film Kralj Petar Transparentost je od tužilaštva dobila odgovor da u tom slučaju nije podneta krivična prijava, dodao je Minić.
