AAA

DRUšTVO | 24.12.2018 16:15 > 24.12 16:26

UNHCR i Praxis o izazovima u rešavanju apatridije i dečijih brakova


Šef misije UNHCR-a u Srbiji Hans Šoder izjavio je da je "optimista" u pogldu rešavanja problema apatridije i dečijih brakova, zato što je napravljen napredak u tim oblasti, kao i da će UNHCR nastaviti da saradjuje sa institucijama i zajednicama koje imaju najveće probleme. On je na današnjoj konferenciji sa predstavnicima domaće organizacije "Praxis" ukazao na neophodnost uključivanja svih relevantnih institucija u rešavanju tih problema.

"Broj lica ugroženih apatridijom je od 2004. godine opao sa 30.000 na 2.100", rekao je Šoder.

On je kazao da stupanje u dečije brakove predstavljaju kršenje Konvencije o pravima deteta, da su devojčice koje u njih stupaju izložene nasilju u porodici, kao i da su ti brakovi jedan od uzroka apatridije.

"U nacrtu predloga zakona izbrisan je jedan član koji je omogućavao sklapanje braka maloletnom licu sa navršenih 16 godina i to pokazuje dobru volju da se neke stvari izmene i da napredujemo u iskorenjivanju ove užasne pojave", rekla je izvršna direktorka "Praxis"-a Ivanka Kostić.

Prisutni su ocenili da je u cilju rešavanja problema apatridije neophodno omogućiti da deca odmah po rodjenju budu upisana u matičnu knjigu rodjenih kako to predvidja Konvencija o pravima deteta.

"U Srbiji se i dalje radjaju deca koja ne mogu da budu upisana u matičnu knjigu rodjenih odmah nakon rodjenja zbog dva podzakonska akta koja ne dozvoljavaju upis novorodjenje dece čiji roditelji nemaju lična dokumenta", rekao je predstavnik "Praxis"-a Milan Radojev.

On je dodao da se deci mora omogućiti ovo pravo i je ta organizacija podnela inicijativu Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti tih akata.

Koordinatorka programa za prava deteta u "Praxis"-u Jelena Petrović navela je da oko 50 odsto romskih devojčica stupi u neki vid braka pre osamnaeste godine i da je glavni problem to što se ti brakovi gledaju kao deo romske tradicije.

"Naša ideja je da ovo pitanje sagledamo van konteksta kulture i tradicije i da ga definišemo kao "problem" jer samo tako ćemo moći da mu pristupimo na pravi način", dodala je Petrović.

Govornici su povodom novog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u Srbiji rekli se nadaju da će to u narednoj godini rešiti "zaostale" probleme.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.