"Broj lica ugroženih apatridijom je od 2004. godine opao sa 30.000 na 2.100", rekao je Šoder.
"U nacrtu predloga zakona izbrisan je jedan član koji je omogućavao sklapanje braka maloletnom licu sa navršenih 16 godina i to pokazuje dobru volju da se neke stvari izmene i da napredujemo u iskorenjivanju ove užasne pojave", rekla je izvršna direktorka "Praxis"-a Ivanka Kostić.
Prisutni su ocenili da je u cilju rešavanja problema apatridije neophodno omogućiti da deca odmah po rodjenju budu upisana u matičnu knjigu rodjenih kako to predvidja Konvencija o pravima deteta.
"U Srbiji se i dalje radjaju deca koja ne mogu da budu upisana u matičnu knjigu rodjenih odmah nakon rodjenja zbog dva podzakonska akta koja ne dozvoljavaju upis novorodjenje dece čiji roditelji nemaju lična dokumenta", rekao je predstavnik "Praxis"-a Milan Radojev.
On je dodao da se deci mora omogućiti ovo pravo i je ta organizacija podnela inicijativu Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti tih akata.
Koordinatorka programa za prava deteta u "Praxis"-u Jelena Petrović navela je da oko 50 odsto romskih devojčica stupi u neki vid braka pre osamnaeste godine i da je glavni problem to što se ti brakovi gledaju kao deo romske tradicije.
"Naša ideja je da ovo pitanje sagledamo van konteksta kulture i tradicije i da ga definišemo kao "problem" jer samo tako ćemo moći da mu pristupimo na pravi način", dodala je Petrović.
Govornici su povodom novog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u Srbiji rekli se nadaju da će to u narednoj godini rešiti "zaostale" probleme.
