"Pored toga što to piće nije poznato, svetskoj javnosti, problem je što je ono relativno skupo u odnosu na sva ova pomenuta pića, jer se ono proizvodi od sirovine koja je visokog kvaliteta i više košta u odnosu na sirovine za proizvodnju ovih jakih alkoholnih pića. Zato je važno što smo došli na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa", istakao je Bogunović.
"Ako uzmemo u obzir ovo što smo rekli, da se ona proizvodi u velikom broju domaćinstava, gde proizvodnji rade fizička lica za sopstene potrebe, procene su da je to i preko 50 miliona litara", objasnio je.
U Srbiji je oko 73.000 hektara pod šljivom, što je 38 odsto od ukupno 190.000 hektara pod voćem, dok oko 70 odsto proizvedene šljive završi u rakiji.
"Ono što vidimo u poslednjih nekoliko godina jeste podizanje novih zasada i, što je veoma važno, podižu se zasadi sa starim sortama. Prepoznate su naše autohtone i stare sorte koje su zbog svog kvaliteta i ukusa dobra baza za proizvodnju visokokvalitetnih rakija posebnih ukusa i aroma", rekao je Bogunović.
Oko 70 odsto rakija iz Srbije trenutno se izvozi u pet zemalja Nemačku, Crnu Goru, SAD, Hrvatsku i BiH.
"Ono što je važno jeste da se, pogotovo u poslednjih par godina, otvaraju nove destinacije, nova tržišta, pa između ostalog imamo izvoz i do Australije, u Rusku Federaciju i deo koji ide i za Kinu", dodao je.
U Srbiji se osim šljivovice proizvode i druge voćne rakije, najviše od dunje, kruške, jabuke i maline. A prvi registrovani patent u Srbiji i to pre 102 godine bio je kazan za pečenje rakije.
Prilog Kineske Medijske Grupe (CMG).
