AAA

NA-DANASNJI-DAN | 26.12.2018 10:00

Na današnji dan 26. decembar



1898. Pjer i Marija Kiri (Pierre, Maria Curie) otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.


****


1716. Rodjen je engleski pisac Tomas Grej (Thomas Gray), autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju" koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku.

1805. Francuska i Austrija potpisale su u Požunu (Bratislava) mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu.

1825. U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.

1883. Rodjen je Moris Utrilo (Maurice Utrillo), samouki slikar pariskih veduta i motiva iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni izraz.

1890. Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman (Heinrich Schlimann), koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.

1893. Rodjen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung (Zedong), jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj "Crvenoj knjižici". Godine 1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju" tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, medju kojima i njegovi najbliži saradnici.

1908. Amerikanac Džek Džonson (Jack Johnson) je pobedom nad Kanadjaninom Tomijem Barnsom (Tommy Burns) postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.

1922. Vodja Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.

1941. Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur (Douglas MacArthur) proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vodjene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada.

1943. Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.

1968. U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.

1971. U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

1972. Umro je Hari Truman (Harry), predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt). Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.

1975. Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

1989. Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu).

1990. Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.

1991. U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.

1994. Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

1998. Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nuon Čea (Chea) predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.

1998. Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.

2001. Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.

2003. U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 ljudi.

2004. U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine devet stepeni Rihterove skale, nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sejšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar.

2006. Umro je Džerald Ford, političar i državnik, prvi američki potpredsednik u istoriji te zemlje koji je nasledio funkciju šefa države pošto je dotadašnji predsednik Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt (1974.). Ford nije nikada izabran za predsednika, a na izborima 1976. godine, na čelo države je došao demokrata Džimi Karter.

2006. U eksploziji naftovoda u Lagosu, Nigerija. Poginulo oko 260 ljudi.

2011. Umro Sem Rivers, američki džez muzičar i kompozitor, jedan od velikana avangardnog i fri-džeza,

2012. Kina je pustila u saobraćaj najdužu liniju superbrze pruge u svetu od Pekinga do Guangdžoua na jugu zemlje, koju voz predje za oko osam sati. Linija je duga 2.298 kilometara, ima 35 stanica, a prosečna brzina voza je 300 kilometara na sat.

2014. Od ebole umrlo je 7.693 stanovnika od 19.695 incifiranih u tri zemlje zapadne Afrike.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.