AAA

NA-DANASNJI-DAN | 25.09.2020 08:15 > 25.09 08:17

Na današnji dan 25. septembar

1970  Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque) koji se proslavio antimilitarističkim romanom "Na zapadu ništa novo". Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on prisiljen da emigrira i od 1947. je bio američki državljanin ("Trijumfalna kapija", "Crni Obelisk").

1345
Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.

1493 Kristofor Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.
1513 Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa (Vasco, Nunez) prešao je Panamski zemljouz i kao prvi Evropljanin video Tihi okean.

1555 Sklopljen je Augsburški verski mir izmedju nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Donet je zakon o slobodi veroispovesti po principu "Cuius regio, illius religio" (čija je zemlja, onoga je i vera).

1744 Rodjen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove te države.

1823 Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1849 Umro je austrijski violinista, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauss) koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji "Zvuci Rajne") kadrile, marševe ("Radetzky-marš") i polke.

1866 Rodjen je američki biolog Tomas Hant Morgan (Thomas Hunt), osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.

1896 Rodjen je Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.

1897 Rodjen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, koji je u delima razmatrao problem zla ("Buka i bes", "Svetilište", "Svetlost u avgustu", "Avesalome, avesalome!")

1897 Rodjen je pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji izmedju dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema "Podvizi družine 'Pet petlića'" smatra se najznačajnijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.

1906 Rodjen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji je prvi medju muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao medjunarodnu slavu. Uspešno je spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju" i u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu "Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju".

1932 Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je diktator, general Franko, došao na vlast.

1943 Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.

1956 U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, izmedju Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959 Razočaran politikom vlade jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na premijera Cejlona (Šri Lanke) Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana umro.

1962 Soni Liston (Sonny) postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona (Floyd Patterson).

1963 Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja (Juan Bosć Gavino) i suspendovala Ustav.

1970 Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque) koji se proslavio antimilitarističkim romanom "Na zapadu ništa novo". Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on prisiljen da emigrira i od 1947. je bio američki državljanin ("Trijumfalna kapija", "Crni Obelisk").

1973 Tri člana posade prve američke svemirske stanice "Skajlab 2"koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje spustila su se u Pacifik.

1990 Savet bezbednosti UN zabranio je letove nad Irakom i okupiranim Kuvajtom.

1991 Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na oružje Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1992 Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka "Hladnog rata", dozvolivši slobodno putovanje ruskih i američkih novinara i poslovnih ljudi koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994 Švajcarci su na referendumu prihvatili plan vlade za donošenje zakona protiv rasizma.

1997 Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.

2001 Bivši komandant Armije BiH i ministar za izbeglice i socijalni rad u Vladi Federacije BiH Sefer Halilović dobrovoljno se predao Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Halilović je optužen za zločine počinjene u selima Grabovica i Uzdol, počinjene septembra 1993. godine kada je ubijeno 60 civila, bosanskih Hrvata.

2011 Umrla Vangari Muta Matai, kenijska aktivistkinja za zaštitu životne sredine, prva Afrikanka dobitnica Nobelove nagradu za mir.

2012 Američka kompanija Tesla Motors Inc. predstavila je solarne stanice za punjenje električnih vozila. Stanice su postavljene na šest mesta na autoputu u Kaliforniji što omogućava duža putovanja ovih vozila.

2016 Jordanski novinar i pisac Nahed Hatar ubijen je ispred suda u Amanu u kome mu je sudjeno zbog objavljivanja karikature koja se smatra uvredljivom za islam.

2017 Održan je referendum o nezavisnosti Kurdistana od Iraka na koji je izašlo preko 72 odsto kurdistanaca od kojih je više od 92 odsto glasalo za nezavisnost.

2019 Zbog promene klime okeani se sve brže zagrevaju, gube kiseonik bržim tempom i topi se sve više leda i snega. Promene predstavljaju pretnju za cele regione zbog čega treba da što pre smanjiti emisiju ugljen-dioksida, upozorili su eksperti za klimu UN.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.