AAA

NA-DANASNJI-DAN | 28.01.2021 07:40 > 28.01 07:46

Na današnji dan 28. januar

1812 Rodjen je srpski državnik Ilija Garašanin, jedan od vodja ustavobranitelja i višegodišnji ministar unutrašnjih poslova u ustavobraniteljskim vladama. Tvorac je srpskog spoljnopolitičkog i nacionalnog programa "Načertanije" (1844), koji je bio temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata. Smatra se prvim velikim srpskim političarem 19. veka.



814 Umro je Karlo I Veliki, franački kralj od 768. i rimsko-nemački car od 800, kada ga je krunisao papa Lav III. Znatno je proširio kraljevstvo i postao gospodar gotovo cele zapadne i srednje Evrope. Uveo je sistem kraljevskih vazala kojima je dodeljivao nasledne posede (feude) i tako stvorio vladajuću klasu velikih zemljoposednika.
1547 Umro je engleski kralj Henri VIII (Henry), koji je nakon dolaska na presto 1509. proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku i izgradnjom jake flote postavio temelj budućoj pomorskoj sili. Ženio se šest puta, a nakon sukoba s papom, koji je odbio da poništi njegov prvi brak, oduzeo je papi vlast nad crkvom u Engleskoj, proglasio 1534. sebe vrhovnim crkvenim poglavarom i utemeljio anglikansku crkvu.

1573 Počela je velika hrvatsko-slovenska seljačka pobuna pod vodjstvom Matije Gupca. Pobuna je u krvi ugušena 9. februara, a njen vodja je zarobljen i nakon nekoliko dana je umro od posledica svirepog mučenja.

1596 Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk (Francis Drake) prvi Englez koji je oplovio svet (1577-80). Gusarskim napadima na španske brodove doprineo je engleskom osvajanju kolonija, posebno u severnoj Americi, a imao je i značajnu ulogu u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom "Nepobedivom armadom" u bici u Lamanšu. Preneo je 1586. krompir u Evropu iz Amerike.

1689 Engleski parlament objavio je abdikaciju kralja Džejmsa II (James). Poslednji vladar iz dinastije Stjuart (Stuart) bio je prisiljen na napusti presto zbog njegovih pokušaja da vrati katolicizam u Englesku.

1812 Rodjen je srpski državnik Ilija Garašanin, jedan od vodja ustavobranitelja i višegodišnji ministar unutrašnjih poslova u ustavobraniteljskim vladama. Tvorac je srpskog spoljnopolitičkog i nacionalnog programa "Načertanije" (1844), koji je bio temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata. Smatra se prvim velikim srpskim političarem 19. veka.

1846 Na balu u Beču prvi put je izveden "Srpski kvadril", delo koje je Johan Štraus mladji (Johann Strauss) komponovao po nalogu kneza Miloša Obrenovića.

1857 Rodjen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od osnivača Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918). Izdavao je i uredjivao časopis "Delo" i list "Odjek". Pisac je odgovora na austro-ugarski ultimatum Srbiji 1914.

1871 Francuska "Vlada narodne odbrane", koja je formirana u Parizu nakon što je svrgnut Napoleon III i proklamovana republika, prihvatila je kapitulaciju u ratu s Pruskom, u kojem je francuska vojska teško poražena.

1878 U Nju Hevnu u SAD je puštena u rad prva telefonska centrala, dve godine nakon što je Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell) patentirao telefon.

1887 Rodjen je poljski pijanista Artur Rubinštajn.

1935 Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus.

1939 Umro je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats), najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta (Teatar Ebi). Njegova delatnost nadahnula je procvat irske nacionalne drame, a učestvovao je i u javnom političkom životu i bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1923.

1986 U eksploziji američkog vasionskog šatla "Čelendžer", 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam astronauta.

1994 Tri italijanska novinara ubijena su u Mostaru, a u Zenici je jedan Britanac ubijen, a dvojica teško ranjeni. Britanci su bili službenici agencije za dostavljanje humanitarne pomoći u Bosni.

1995 U najkrvavijem sukobu od početka nasilja islamskih ekstremista u Egiptu, poginulo je 14 ekstremista, dvoje policajaca i dvojica prolaznika koji su se našli u unakrsnoj vatri.

1998 U Indiji je osudjeno na smrt svih 26 optuženih za učešće u zaveri i ubistvu bivšeg premijera Radživa Gandija (Rajiv Gandhi).

2001 U Zagrebu je umro hrvatski književnik Ranko Marinković. Dobitnik je mnogih književnih nagrada a njegova dela, poput romana "Kiklop" i "Glorija", uz stvaralaštvo Miroslava Krleže svrstavaju se u najveća dostignuća hrvatske književnosti.

2002 U Stokholmu je umrla švedska književnica Astrid Lindgren, tvorac Pipi Duge Čarape. Napisala je više od 100 dela, a njene knjige prodate su u više od 100 miliona primeraka.

2003 U Beogradu je preminuo Miloš Milutinović, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena.

2003 Na opštim izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, čiji je lider izraelski premijer Ariel Šaron.

2004 Predsednik britanske medijske korporacije Bi-Bi-Sija (BBC) Gevin Dejvis podneo je ostavku, a kompanija se izvinila zbog propusta u izveštavnju o naoružanju Iraka pred rat u toj zemlji. Otkaz je dao i novinar BBC Endru Giligan, autor spornih tekstova u kojima se optužuje britanska vlada da je preuveličala opasnost od iračkog naoružanja.

2011 Umrla je operska diva Margaret Prajs (Price) koja je važila za jednu od vodećih soprana sveta. Najpoznatija je po izvodjenju Mocartovih složenih kompozicija.

2013 Sedamdesetpetogodišnja holandska kraljica Beatriks abdicirala je u korist svog sina, prica Vilema-Aleksandera, koji je postao kralj te zemlje 30. aprila.

2016 Preminuo je Džef Nikols (Geoff Nicholls), klavijaturista britanske hard rok i hevi metal grupe Blek sabat (Black Sabbath).

2017 Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) doneo je dekret o privremenoj zabrani ulaska u SAD za izbeglice i posetioce iz sedam zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom (Irak, Iran, Sudan, Libija, Somalija, Jemen i Sirija). Odluka je proizvela lavinu negodovanja u ovim zemljama i širom sveta.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.