AAA

NA-DANASNJI-DAN | 13.04.2021 08:10 > 13.04 08:15

Na današnji dan 13. april (VIDEO)


1981 Novinarka Vašington posta Dženet Kuk (Janet Cooke) postala je prva Afroamerikanka koja je dobila prestižnu Pulicerovu nagradu za priču "Džimijev svet" o osmogodišnjem dečaku narkomanu. Dva dana kasnije ona je vratila nagradu, pošto je priznala da je celu priču izmislila.

1519 Rodjena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči (Catherine, Medicis), ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija (Lorenzo Medici). Posle smrti muža Anrija II (Henri) od 1560. vladala je Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu je 1572. izvršen pokolj više hiljada hugenota (Bartolomejska noć).
1598 Francuski kralj Henri IV potpisao je Nantski edikt, kojim se hugenotima (protestanti) priznaju ista prava kao i katolicima. Nantski edikt, neprijateljski primljen od katolika, ukinuo je Luj XIV 18. oktobra 1685. godine.

1605 Umro je ruski car Boris Godunov. Njegov život inspirisao je Aleksandra Puškina da napiše dramu, a Modesta Musorgskog da komponuje operu "Boris Godunov".

1695 Umro je francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten (Jean, La Fontaine). Ogledao se u svim književnim rodovima (pesme, novele, romani, komedije, tekstovi za opere), ali je u istoriju književnosti ušao delom "Basne" u 12 knjiga. Godine 1684. izabran je za člana Francuske akademije.

1743 Rodjen je američki državnik i pravnik Tomas Džeferson (Thomas Jefferson), osnivač Demokratske stranke, treći predsednik SAD (1801-1809). Jedan je od glavnih autora "Deklaracije o nezavisnosti" koja je usvojena 4. jula 1776. godine. Od Napoleona I kupio je 1803. Luizijanu.

1813 Umro je vojskovodja Mihail Kutuzov, kao vrhovni komandant ruske vojske zaslužan za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan je od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja "Rat i mir".

1832 Rodjen je slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio je 300 portreta savremenika, medju kojima Kornelija Stankovića, Djure Daničića, Vladana Djordjevića, kraljice Natalije.

1848 Sicilija je proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.

1869 U Pančevu je izašao prvi broj nedeljnika "Pančevac". U tom listu je objavljen prvi prevod "Komunističkog manifesta" na srpski. List je više puta zabranjivan i obnavljan.

1885 Rodjen je madjarski filozof i književni kritičar Derdj Lukač (Gyorgy Lukacs). Bio je ministar u vladi Imre Nadja (Nagy) 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

1892 Rodjen je britanski maršal avijacije Artur Haris Bombaš (Arthur "Bomber" Harris), poznat po taktici "tepih-bombardovanja" koja je u Drugom svetskom ratu primenjena u napadima na Keln, Berlin i Drezden.

1898 Marija Kiri Sklodovska (Maria Curie Sklodowska) otkrila je novi element koji je dobio naziv radijum. Ovim otkrićem postavljeni su temelji nauke o radioaktivnosti.

1906 U Dablinu je rodjen irski književnik Samjuel Beket (Samuel Beckett), uz Joneska (Ionesco) i Ženea (Genet) najznačajniji predstavnik "teatra apsurda" ("Čekajući Godoa"). Godine 1969. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1919 Britanske trupe su u Amritsaru masakrirale 380 Indusa, pristalica vodje pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija (Gandhi).

1922 Rodjen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere (Julius, Nyerere), jedan od lidera Pokreta nesvrstanih i jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva (1963).

1941 Rusija i Japan su potpisale sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.

1945 Sovjetske trupe pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu oslobodile su Beč.

1945 Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu uništilo je veliki deo Tokija.

1963 Rodjen je Gari Kasparov, ruski šahista. U 23. godini je postao svetski šampion, najmladji u istoriji šaha. Titulu je preuzeo od zemljaka Anatolija Karpova.

1964 Američki filmski glumac Sidni Poatje (Sidney Poitier) dobio je Oskara za film "Poljski ljiljani", kao prvi crnac koji je dobio to visoko priznanje.

1975 Vojnim udarom u Čadu zbačen je s vlasti, a potom ubijen predsednik Fransoa Tombalbaje (Francois Tombalbaye). Vlast je preuzelo Vrhovno vojno veće kojim je predsedavao Feliks Malum.

1975 Pripadnik hrišćanske milicije u predgradju Bejruta ubio je u autobusu 22 Palestinca. Taj napad smatra se početkom gradjanskog rata u Libanu.

1990 Sovjetski Savez je priznao odgovornost za masakr više hiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.

1995 Ukrajina je pristala da do 2000. godine zatvori nuklearni reaktor u Černobilju, u kojem je 1986. godine došlo do teškog kvara koji je izazvao gotovo kontinentalno radioaktivno zagadjenje.

1996 U Briselu je završena donatorska konferencija za posleratnu Bosnu i Hercegovinu, na kojoj je obećana jedna milijarda i 230 miliona dolara pomoći za njenu obnovu.

1997 Papa Jovan Pavle II posetio je Sarajevo (BiH). Duž puta kojim je trebalo da prodje njegova motorizovana kolona nadjene su sveže postavljene mine.

1999 Doktor Džek Kervorkijan, američki lekar koji se javno zalagao za lekarski potpomognutu eutanaziju, osuđen je na 10 do 25 godina zatvora za pomoć samoubistvu Tomasa Jouka, izvršenom godinu dana ranije i snimljenom na video-kaseti.

2002 Stalni Arbitražni sud u Hagu (Holandija) doneo je pravosnažnu odluku kojom je definisano 1.000 kilometara granice Etiopije i Eritreje, čime je okončan dvogodišnji rat (1998-2000) te dve afričke zemlje.

2006 U Italiji je umrla je književnica škotskog porekla, Mjuriel (Muriel) Spark, najpoznatija po delu "Mladost gospodjice Džin Brodi".

2008 Umro je američki fotoreporter Bert Glin (Burt Glinn) koji je snimio mnoge značajne dogadjaje iz vremena Hladnog rata, uključujući ulazak Fidela Kastra u Havanu 1959. godine i posetu Nikite Hruščova SAD te godine. Bio je dugogodišnji fotograf agencije Magnum.

2015 Umro je Ginter Vilhelm Gras (Günter Wilhelm Grass) nemački književnik, dobitnik Nobelove nagrade za kniževnost 1999. godine. Najpoznatiji romani su mu "Limeni doboš", "Mačka i miš"i "Pseće godine" ( nastali u periodu 1959. 1963.), novela "Hodom raka" (2002.) i autobiografija "Čisteći luk" (2006.).

2017 Američke snage u Avganistanu upotrebile "najveću nenuklearnu bombu" gadjajući položaj ekstremističke organizacije Islamska država. Američko ratno vazduhoplovstvo nazvalo je bombu "Masivno ubojito eksplozivno sredstvo", a nazvana je i "Majka svih bombi".

Foto: Printscreen/YouTube/Yvonne Chueca




KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.