AAA

NA-DANASNJI-DAN | 11.06.2021 08:00 > 11.06 08:00

Na današnji dan 11. jun

2001 Novinar Milan Pantić ubijen je u ulazu svoje zgrade u Jagodini, sa više udaraca tupim predmetom u glavu. Pantić je kao dopisnik Večernjih novosti objavio više tekstova o privrednom kriminalu u pomoravskom okrugu. Počinioci ovog ubistva nisu poznati.

1509 Engleski kralj Henri VIII (Henry) venčao se s prvom od šest žena, Katarinom Aragonskom (Catherina of Aragon). Kasnije, zbog odbijanja pape da poništi taj brak, kralj je raskinuo sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.
1572 Rodjen je engleski pesnik i dramski pisac Bendžamin Ben Džonson (Benjamin Jonson), koji je slavu stekao alegorijskim igrokazima. Taj specifični vid teatra, nazvan "dvorska maska", potiče iz srednjeg veka, a u prvoj polovini 17. veka doživeo je procvat na dvoru Stjuarta. U svetsku književnost ušao je satiričnom komedijom "Valpone ili Lisac" koja se i danas izvodi.

1727 Umro je britanski kralj Dzordž I (George), prvi monarh Velike Britanije iz hanoverske dinastije (1714-27). Tokom njegove vladavine učvršćena je vlast ministarskog kabineta.

1776 Rodjen je engleski slikar Džon Konstebl (John Constable), jedan od tvoraca modernog pejzaža u evropskom slikarstvu. Medju prvima je izašao iz ateljea i slikao neposredno u prirodi unoseći u slikarstvo do tada još nepoznatu poeziju atmosfere. Smatra se pretečom Vilijema Ternera (William Turner) i francuskih impresionista.

1859 Umro je austrijski državnik princ Klemens Meternih (Metternich), najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio šef diplomatije (1809-21) i kancelar Austrije (1821-48). Smatra se oličenjem apsolutizma. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu, čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1864 Rodjen je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus (Richard Strauss), direktor Bečke opere. Predstavnik je poznog romantizma, mada dela iz poslednjeg stvaralačkog perioda korespondiraju sa umetničkim pravcima 20. veka ekspresionizmom i neoklasicizmom ("Til Ojlenšpigel", "Saloma","Kavaljer s ružom").

1880 Rodjena je američka pacifistkinja Dženet Renkin (Jeanette Rankin), prva žena koja je postala član Kongresa SAD. Kao ubedjeni antimilitarista, u američkom parlamentu jedina je glasala protiv objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941.

1891 Velika Britanija i Portugalija su potpisale konvenciju o podeli interesnih sfera severno i južno od reke Zambezi u Africi, kojom je Njasalend (sadašnji Malavi) postao britanski protektorat.

1895 Rodjen je ruski državnik Mihail Aleksandrovič Bulganjin, učesnik Oktobarske revolucije, ministar oružanih snaga SSSR (1947-49), predsednik Ministarskog veća od februara 1955. do marta 1958. kada ga je na tom položaju zamenio Nikita Sergejevič Hruščov. Kao protivnik destaljinizacije smenjen je sa svih položaja.

1910 Rodjen je francuski okeanograf Žak Iv Kusto (Jacques-Yves Cousteau), pronalazač ronilačkog aparata "vodena pluća" (aqualung) i kamere za podvodno snimanje. Dobitnik je tri Oskara i Zlatne palme u Kanu 1956. za film "Svet tišine", koji je snimio sa Lujom Malom (Louis Malle).

1918 Italijanski borbeni čamci su u Prvom svetskom ratu u Jadranskom moru, oko 70 kilometara severozapadno od Zadra, potopili veliki austrougarski bojni brod "Sent Ištvan".

1936 U Moskvi je uhapšeno, osudjeno na tajnom sudjenju i potom pogubljeno osam visokih sovjetskih vojnih rukovodilaca, uključujući maršala Mihaila Tuhačevskog. To je bio početak masovne čistke u vojnom vrhu tadašnjeg SSSR-a.

1942 U Vašingtonu je potpisan sporazum SSSR i SAD o uzajamnoj pomoći u Drugom svetskom ratu.

1949 Pogubljen je Koči Džodže (Koci Xoxe), albanski revolucionar, jedan od osnivača Komunističke partije Albanije i ministar unutrašnjih poslova od 1946. Džodže je na montiranom, staljinističkom procesu optužen da je jugoslovenski špijun.

1955 Na automobilskoj trci "24 sata Le Mana" poginulo je 80 i povredjeno više od 100 ljudi posle sudara tri automobila koji su uleteli u gledalište.

1963 Vijetnamski budistički kaludjer Kvang Duk (Quang Duc) spalio se u Sajgonu (Ho Ši Min), u znak protesta protiv tretmana kojem je vlada Južnog Vijetnama podvrgla budiste.

1970 Umro je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič Kerenski, član, a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917. Emigrirao je 1918. u Francusku, a od 1940. živeo je u SAD.

1970 Poslednji američki vojnik napustio je vazduhoplovnu bazu "Vilus" u Libiji, na zahtev pukovnika Moamera el Gadafija (Muammar, Gaddafi), koji je 1. septembra 1969. oborio kralja Idriza I.

1970 Posle jednonedeljnih okršaja u Jordanu, kralj Husein i palestinski gerilci potpisali su sporazum o primirju.

1979 Umro je američki filmski glumac Džon Vejn (John Wayne), zvezda vestern filmova ("Poštanska kočija", "Alamo", "Rio Bravo").

1981 U zemljotresu u jugoistočnoj iranskoj provinciji Kerman poginulo je najmanje 1.500 ljudi.

1984 Umro je italijanski političar Enriko Berlinguer (Enrico), generalni sekretar Komunističke partije Italije (1972-84). Protagonist "evrokomunizma" i strategije "istorijskog kompromisa", bio je 12 godina na čelu najveće komunističke partije u zapadnoj Evropi. Oslobodio je KP Italije od sovjetskog uticaja, ali i pored velike popularnosti nije uspeo da dovede komuniste na vlast u Italiji.

1990 Umro je istoričar Vasa Čubrilović, učesnik atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija.

1999 Početak razmeštanja mirovnih snaga na Kosovu doveo je do velike napetosti kada je ruski bataljon neočekivano prešao iz BiH na teritoriju SRJ tokom prepodneva i uveče prispeo na Kosovo kao prva jedinica iz sastava medjunarodnih snaga. Rusi su potom zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine.

2000 Policija UN na Kosovu saopštila je da je tokom godinu dana, koliko su medjunarodne snage stacionirane na Kosovu, ubijeno više od 500 ljudi, među kojima najviše Srba.

2001 SR Jugoslavija je postala članica Banke za medjunarodna poravnanja u Bazelu. Na skupštini banke izvršena je i podela akcija, zlata i deviznih sredstava bivše SFRJ koje su u toj banci bile pohranjene.

2001 U američkom federalnom zatvoru u Indijani pogubljen je Timoti Makvej. Na smrtnu kaznu je osuđen zbog bombaškog napada na federalnu zgradu u Oklahoma sitiju u aprilu 1995, kada je poginulo 168 ljudi.

2001 Novinar Milan Pantić ubijen je u ulazu svoje zgrade u Jagodini, sa više udaraca tupim predmetom u glavu. Pantić je kao dopisnik Večernjih novosti objavio više tekstova o privrednom kriminalu u pomoravskom okrugu. Počinioci ovog ubistva nisu poznati.

2003 U eksploziji bombe koju je aktivirao bombaš-samoubica, na otvorenoj pijaci u centralnoj jerusalimskoj ulici Džafa, poginulo je 17, a povređeno 100 osoba. Odgovornost za taj napad preuzeo je teroristički pokret Hamas.

2004 Specijalna komisija vlade Republike Srpske priznala je da je u Srebrenici učinjen zločin nad hiljadama Muslimana 1995. godine.

2005 Umro je bivši portugalski premijer general Vasko Gonsalves (Vasco Goncalves) koji je bio na čelu četiri privremene vlade posle revolucije 1974. koju je izvela levica.

2008 Umro je bivši vijetnamski premijer Vo Van Kiet, veliki reformator zemlje tokom devedesetih godina.

2010 Počelo 19. po redu Svetsko prvenstvo u fudbalu, prvi put na afričkom kontinentu, u Južnoafričkoj Republici.

2013 Grčka vlada odlučila da u okviru mera štednje privremeno ugasi državnu televiziju i radio.

2017 Na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu najviše glasova osvojila je koalicija Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova, Inicijative za Kosovo i deset manjih partija. Kandidat ove koalicije Ramuš Haradinaj postao je premijer.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.