AAA

NA-DANASNJI-DAN | 16.10.2017 09:30 > 16.10 09:31

Na današnji dan 16. oktobar



1854  -  Rodjen je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld (Oscar Wilde), najizrazitiji zastupnik larpurlartizma u engleskoj književnosti druge polovine 19. veka. Njegovo demonstrativno kršenje viktorijanskih društvenih konvencija završilo se dvogodišnjom kaznom zatvora (1895) zbog homoseksualizma. Umro je u Parizu 1900. u bedi i nemilosti (Dela: "Slika Dorijana Greja", "Važno je zvati se Ernst", "Idealan muž", "Srećni princ i druge priče").


****

1758  -  Rodjen je američki filolog i leksikograf Noa Vebster (Noah Webster) koji je 1806. objavio svoj prvi rečnik engleskog jezika "Compendious Dictionary of the English Language", a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime.

1793  -  Zbog izdaje je, pred oko 300.000 Parižana, na giljotini pogubljena francuska kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette), supruga Luja XVI (Louis) i ćerka austrijske carice Marije Terezije (Maria Theresia). Tokom Francuske revolucije postala je omražena ličnost koja je gladnom narodu navodno poručila: "Ako nemate hleba, jedite kolače".

1813  -  Počela je istorijska Bitka naroda kod Lajpciga u kojoj su snage Šeste antinapoleonovske koalicije porazile Napoleonove trupe i prisilile ga da se 19. oktobra povuče preko Rajne.

1837  -  Srpski knez Miloš Obrenović izdao je ukaz o ukidanju svih vrsta kuluka, osim kuluka za održavanje puteva i mostova.

1846  -  Prvi put je izveden veći operativni zahvat pod narkozom. Američki hirurg Džon Voren (John Warren) upotrebio je etar kao anesteziju prilikom uklanjanja tumora pacijentu u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu.

1886  -  Rodjen je izraelski državnik David Ben Gurion, jedan od lidera pokreta za stvaranje jevrejske države, prvi premijer od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963.

1888  -  Rodjen je američki pisac Judžin Gledston O'Nil (Eugene Gladstone O'Neill), tvorac moderne američke drame, prvi američki dramski pisac dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. ("Dugo putovanje u noć", "Žudnja pod brestovima", "Elektri priliči crnina").

1910  -  Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Sarić izveo je pred više hiljada gledalaca u Subotici let drvenim "monoplanom" koji je sam konstruisao. Na visini od 30 metara, u širokom luku obleteo je konjičko trkalište. Letelica je izložena u Muzeju vazduhoplovstva na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla".

1927  -  Rodjen je Ginter Gras (Guenter Grass), jedan od najznačajnijih nemačkih književnika 20. veka, koji je svetsku slavu stekao prvim romanom "Limeni doboš" (1959), oštar polemičar i društveni kritičar ("Limbur", "Pseće godine", "Lokalna anestezija").

1945  -  Osnovana je Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) sa osnovnim ciljem da podigne nivo ishrane i poboljšanja životnog standarda. Godine 1979. ovaj datum ustanovljen je kao Svetski dan hrane.

1946  -  Na osnovu presude Medjunarodnog suda za ratne zločine u Nirnbergu, izvršena je smrtna kazna vešanjem nad desetoricom nemačkih nacističkih vodja, medju kojima su bili i šef diplomatije Joahim fon Ribentrop (Joachim von Ribbentrop) i načelnik štaba Vrhovne komande nemačke vojske Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel).

1959  -  Umro je Džordž Maršal (George Marshall), šef Generalštaba američke vojske u Drugom svetskom ratu, jedan od inicijatora programa za obnovu posleratne Evrope (1947) koji je po njemu nazvan "Maršalov plan". Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1953.

1964  -  Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe i postala peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.

1973  -  Američki državni sekretar Henri Kisindžer (Henry Kissinger) i severnovijetnamski političar Le Duk To dobili su Nobelovu nagradu za mir za uspešno okončane mirovne pregovore. Le Duk To je odbio da primi nagradu.

1978  -  Poljski kardinal Karol Vojtila (Wojtyla) izabran je za 264. poglavara Rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, koji je potom uzeo ime Jovan Pavle II.

1981  -  Umro je izraelski general i ministar odbrane Moše Dajan (Moshe Dayan), zaslužan za uspeh u izraelsko-arapskom ratu 1967, kada je Izrael za šest dana osvojio Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan.

1982  -  Umro je italijanski operski pevač Mario del Monako (Monaco), nazvan "tenorom epohe". Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećanju za scenu, stekao je veliku popularnost i priznanje kritike.

1983  -  Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji izmedju dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.

1984  -  Crnački anglikanski biskup Johanesburga Dezmond Tutu (Desmond) je dobio Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta ličnost crnačke većine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli (John Luthuli) dobio je Nobelovu nagradu za mir 1960.

1996  -  Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78, a povredjeno više od stotinu ljudi u stampedu nastalom posle pokušaja navijača bez karata da se probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko fudbalsko prvenstvo.

1998  -  Pod pritiskom medjunarodne zajednice, jedinice Vojske Jugoslavije na Kosovu počele su povlačenje u matične garnizone, ali su se nastavili sukobi manjeg intenziteta izmedju srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.

2000  -  U Beogradu je umro Milan Kurepa, istaknuti fizičar, član Srpske akademije nauka.

2003  -  Umro je Laslo Pap, legendarni madjarski bokser, osvajač tri zlatne olimpijske medalje u srednjoj kategoriji.

2004  -  Umro je Pol Nice (Paul Nitze) jedan od vodećih zagovornika hladnog rata i "arhitekta nuklearnog zastrašivanja".

2007  -  U saobraćajnoj nesreći  kod Nove Gradiške u Hrvatskoj poginuo je Toše Proeski (26) jedan od najboljih pevača pop muzike u Makedoniji i velika zvezda celog regiona.

2012  -  Bivšim predsednicima Srbije Borisu Tadiću i Hrvatske Ivi Josipoviću uručena je u Evropskom parlamentu Evropska medalja za toleranciju, kao priznanje za "doprinos toleranciji, poštenju i moralnoj hrabrosti i pomirenju".

2013  -  Dnevnik "Večernje novosti" obeležio je 60 godina postojanja. Prvi broj tog lista izašao je 16. oktobra 1953. godine.

2016 U Crnoj Gori održani parlamentarni izbori na kojima je najvše glasova osvojila Demokratska partija socijalista (DPS), ali nedovoljno da samostalno formira vladu; Državni organi Crne Gore su saopštili da se tokom izbornog dana desio pokušaj državnog udara, zbog čega je uhapšeno 20 državljanja Srbije, medju kojima i bivši komandant Žandarmerije Srbije Bratislav Dikić.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.