AAA

NA-DANASNJI-DAN | 14.05.2018 09:30 > 14.05 09:36

Na današnji dan 14. maj

1998 Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra (Frank), koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova "Stranci u noći", "Njujork, Njujork" i kao dobitnik Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".


****

1316 Rodjen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u Srednjoj Evropi (1348).

1610 Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV (Henri), prvog monarha iz dinastije Burbona.

1643 Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV (Louis) nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.1811 Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900 U Parizu su otvorene druge Olimpijske igre savremenog doba, na kojima su prvi put učestvovale i žene.

1912 Umro je švedski pisac Avgust Strindberg (August Strindberg), jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").

1932 U Londonu je umro političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije, potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.

1940 Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.

1948 Proglašena je država Izrael, osam časova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman (Chaim Weizmann), a premijer David Ben Gurion.

1955 U Varšavi su ugovor o osnivanju Varšavskog pakta potpisale Albanija, Bugarska, Madjarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, SSSR i Čehoslovačka.

1968 Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom (Alexander Dubcek) objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

1973 Lansirana je prva američka vasionska laboratorija, Skajlab I.

1989 Vodja peronista Karlos Menem (Carlos) postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa (Angeloz).

1991 Samoubistvo je izvršila Djang Ching (Jiang Qing), udovica kineskog lidera Mao Cedunga (Zedong), jednog od vodja "Kulturne revolucije" (1966-1976).

1992 Glavnoj ulici u Beogradu, Ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u Ulica kralja Milana.

1998 Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra (Frank), koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova "Stranci u noći", "Njujork, Njujork" i kao dobitnik Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".

1999 U NATO bombardovanju SR Jugoslavije pogodjena je kolona izbeglica kod sela Koriša, na Kosovu. Poginulo je 87 ljudi, medju kojima je najveći broj dece.2001 Savet NATO odobrio je povratak vojske i policije SRJ u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici izmedju Kosova i Srbije, počev od 24. maja.

2001 Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni (Berlusconi) pobedio je na poslaničkim izborima u Italiji i formirao 59. italijansku vladu od 1945.

2003 Posle blizu 40 godina planiranja i debata, otpočeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.

2008 Britanski nacionalni arhiv objavio je više od 1.000 stranica tajnih dokumenata o neidentifikovanim letećim objektima (NLO) na britanskom nebu tokom 1970-ih i 1980-ih godina.

2009 Evropska komisija je izrekla američkom Intelu, najvećem svetskom proizvođaču mikroprocesora, rekordnu kaznu od 1,06 milijardi evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu.

2011 Eksperimentalni avion na solarni pogon je posle 13 sati leta sleteo u Brisel. Letelica je projekat švajcarskog avijatičara i lekara Bertrana Pikara, kojom je pilotirao Andre Borsberg.

2013 Američko Ratno vazduhoplovstvo je iznad Atlantika testiralo bespilotnu letelicu "X-47B", veličine borbenog aviona. Letelica može da sleće i poleće s nosača aviona, što znači da može biti korišćena širom sveta, bez potrebe da se traži dozvola drugih država za prelet do cilja.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.