AAA

PREGLED-ZELENASRBIJA | 20.10.2017 13:45 > 20.10 13:48

Zagadjenje prirode smrtonosnije od ratova, katastrofa i gladi


Zagadjenje životne sredine, od nečistog vazduha do kontaminirane vode, godišnje ubije više ljudi nego svi ratovi i nasilje u svetu, više od pušenja, gladi ili prirodnih katastrofa, takodje više nego sida, tuberkuloza i malarija zajedno.

Svaka šesta prevremena smrt u svetu u 2015, ili oko devet miliona, može se pripisati bolestima od zagadjenja, pokazaju rezultati istraživanja objavljenog u britanskom medicinskom časopisu Lanset (Lancet).

U izveštaju se navodi da su finansijski troškovi smrti zbog zagadjenja, bolesti i lečenja veliki i da dostižu 4,6 hiljada milijardi dolara godišnje ili 6,2 odsto globalne ekonomije.
 
"Postoje brojne studije o zagađenju ali taj problem nikada nije dobio resurse ili pažnju poput side ili klimatskih promena", istakao je vodeći autor izveštaja Filip Landrigan, epidemiolog i šef odseka za preventivnu medicinu na Ajkan Medicinskom fakultetu Maun Sinaj (Icahn School of Medicine at Mount Sinai) u Njujorku.

To istraživanje predstavlja prvi pokušaj da se na jednom mestu prikupe podaci o bolestima i smrtima koje prouzrokuje zagadjenje.

Stručnjaci ističu da je devet miliona prevremenih smrti koje se utvrdjene samo parcijalna procena i da je umrlih nesumnjivo više a da će pravi broj biti utvrdjen nakon daljih istraživanja i upotrebom novih metoda.

Kako se navodi, u regionima poput podsaharske Afrike još nema sistema za praćenje zagadjenja vazduha. Istovremeno zagadjenje tla gotovo da i ne privlači pažnju.

Takodje postoji obilje potencijalnih toksina koji se još zanemaruju i manje od polovine od 5.000 novih hemikalija koje su rasute u prirodnu sredinu od 1950. testirano je na bezbednost ili toksičnost.
 
Najveći broj ljudi u opasnosti od zagadjenja prirodne sredine je u Aziji i Africi a gledano po zemljama, predvodi Indija.

Svaka četvrta prevremena smrt u Indiji u 2015, ili 2,5 miliona, pripisuje se zagadjenju. Sledi Kina sa svakom petom prevremenom smrti ili 1,8 miliona ljudi.

U još nekoliko zemalja, poput Bangladeša, Pakistana, Severne Koreje, Južnog Sudana i Haitija, gotovo svaka peta prevremena smrt izazvana je zagadjenjem.

Ipak, brojne siromašnije zemlje su postavile kontrolu zagadjenja za prioritet, kažu eksperti.

Tako je Indija preduzela neke mere, poput pooštravanja standarda za štetnu emisiju iz vozila i fabrika i povremenog ograničavanja broja automobila na ulicama Nju Delhija.

Medjutim, te zemlje gotovo niša ne rade po pitanju loženja useva, paljenja smeća, prašine u građevinarstvu ili upotrebe fosilnog goriva.

U medjuvremenu ni zabrana prodaje vatrometa pred festival Divali nije sprečila stanovnike Nju Delhija da ih u noći slavlja 19. oktobra ispaljuju.

Tako je jutros u vazduhu u Nju Delhiju bilo 900 delova na milion sitnih česica PM2,5 ili 90 puta više nego što je preporuka Svetske zdravstvene organizacije a 22 puta više nego što je u Indiji dozvoljeno.
   
Čak i uz umerenu procenu da od bolesti prouzrokovanih zagadjenjem umre devet miliona ljudi u svetu, to je jedan i po put više od broja onih koje ubije pušenje kao i tri puta više nego što umre od side, tuberkuloze i malarije zajedno.

Takodje je taj broj više od šest puta veći od broja poginulih u saobraćajnim nesrećama i 15 puta veći od broja stradalih u ratovima i drugom nasilju.
 
Najčešće pate najsiromašniji, ističe se u studiji.

Ogromna većina (92 odsto) prevremenih smrti koje se pripisuju zagadjenju beleži se u zemljama s niskim ili srednjim prihodima, gde kreatori politike više brinu o razvoju ekonomije, izgradnji osnovne infrastrukture i izvlačenju ljudi iz siromaštva. 

Ekološka regulativa u tim zemljama je slaba a industrija koristi zastarelu tehnologiju i prljavija goriva.
 
"Ono što ljudi ne shvataju je da je zagadjenje štetno za ekonomiju. Ljudi koji se razboljevaju ili umiru ne mogu da doprinesu ekonomiji. O njima treba voditi računa, što je takodje skupo", rekao je prvi čovek organizacije Čista Zemlja Ričard Fuler (Richard Fuller), jedan od 47 stručnjaka koji su doprineli izveštaju.

"Postoji mit koji šire ministri finansija da se industrija mora pustiti da zagadjuje ili se neće razvijati. To nije istina", istakao je taj stručnjak.

Problem zagadjenja ipak sve više dobija na značaju i Svetska banka je u aprilu proglasila smanjenje svih vrsta zagađenja globalnim prioritetom.

UN će pak u decembru biti domaćin prve konferencije o zagadjenju.
 
"Veza izmedju zagadjenja i siromaštva je jasna", istakao je vodeći stručnjak za prirodnu sredinu Svetske banke Ernesto Sančes-Triana (Sanchez-Triana).

"Kontrola zagadjenja može da nam pomogne da odgovorimo na mnoge druge probleme, od klimatskih promena do neuhranjenosti. Veze se ne mogu ignorisati", zaključio je on.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.