AAA

ZELENA-SRBIJA | 26.06.2018 18:45

Fiskalni savet: Srbija medju najzagadjenijim zemljama, pare iz budžeta u zaštitu životne sredine


Srbija je medju najzagadjenijim zemljama u Evropi, i u narednih 10-15 godina potrebno je da u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu uloži oko 8,5 milijardi evra iz budžeta, rekao je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

On je rekao nobinarima da je sada pravi trenutak da iz državne kase počne investiranje u zaštitu okoline i komunalnu infrastrukturu jer je budžet uravnotežen smanjenjem deficita od 2,2 milijarde evra iz 2014. godine.

"U državnoj kasi će se naći višak novca jer su smanjenji troškovi za kamate i po osnovu garancija, a privredni oporavak obezbedjuje veće prihode, pa je iz budžeta moguće godišnje za zaštitu okoline izdvojiti oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 350 do 400 miliona evra," rekao je Petrović.

Procena Fiskalnog saveta je da je za rešavanje prioritetnih problema u zaštiti životne sredine i komunalne infrastrukture, godišnje potrebno 500 miliona evra, a razliku od 100 miliona trebalo bi da obezbede lokalne samouprave, javna i državna preduzeća.

"Elektroprivreda Srbije (EPS) će u narednih desetak godina morati da u zaštitu životne sredine uloži jednu milijardu evra", rekao je Petrović.

On je istakao da su te investicije neodložne, a da na njih obavezuje i Poglavlje 27 u pregovorima Srbije s EU.

Ako Srbija novac iz budžeta "potroši na populističke mere" rizikovaće, upozorio je on, da joj EU naplati penale za zagadjenje životne sredine. 

Ulaganje od 500 miliona evra godišnje u životnu sredinu, ravno je subvencijama u poljoprivredu, ali je nužno jer je, rekao je Petrović, Srbija do sada u to ulagala svega 0,7 odsto BDP, a zemlje Srednje i Istočne Evrope (CIE) po oko dva odsto BDP.

"Vlada Srbije je jednom propustila priliku 2006.godine, da reši ogromne probleme u zaštiti okoline, a imala je novca u budžetu i prodala Mobtel od čega je prihod bio 1,54 milijarde evra", rekao je Petrović.

Dodao je da bi trebalo izbeći sličnu grešku jer su problemi postali veći, a njihovo rešavanje skuplje.

Petrović je rekao da je stanje svih oblasti životne sredine kritično, da je voda za piće lošeg kvaliteta, kanalizaciona mreža nerazvijena, kanalizacija se izliva u reke, otpad se ne preradjuje, već se gomila na "nesanitarnim deponijama", a trećina gradjana diše zagadjen vazduh.

Procene Fiskalnog saveta su, kako je rekao, da godišnje zbog zagadjenja vazduha umre po oko 10.000 ljudi.

Ako se propusti povoljan trenutak i u budžetu za narednu godinu se ne planira ulaganje u životnu sredinu, nužna ulaganja u budućnosti bi, po Petroviću, mogla da zahtevaju "veće žrtve" kao što su zamrzavanje plata i penzija i povećanje poreza.

"Najveći problemi su u sektoru voda jer se prečisti samo deset odsto komunalnih otpadnih voda, a Beograd i Novi Sad kanalizaciju direktno ispuštaju u Dunav i Savu", dodao je on.

Zemlje Srenje Evrope prečišćavaju u proseku oko 70 odsto otpadne vode, a Budimpešta čak 95 odsto.

Uredjenje sektora voda je najskuplje i koštaće prema procenama Fiskalnog saveta oko šest milijardi evra, jer u kanalizacionu mrežu treba uložiti 2,5 milijardi, u postrojenja za prečišćavanje komunalnih voda 1,3 milijarde evra, a za unapredjenje vodosnabdevanja 1,5 milijardi evra.

U Srbiji je, rekao je Petrović, u preradu otpada potrebno uložiti 1,5 milijardi evra, jer se sada 70 odsto odlaže na "nesanitarne deponije".

"Za uklanjanje istorijskog otpada iz preduzeća Zorka, Viskoza, Azotare i drugih i uklanjanja divljih deponija potrebno je 300 miliona evra, a za sanaciju rudarskog otpada 200 miliona evra", rekao je Petrović.

Za zaštitu vazduha, po računici Fiskalnog saveta, potrebno je 2,3 milijarde evra. Samo EPS mora da udvostruči te rashode i da za deset godina za to da 650 miliona evra.

Za izgradnju čistijeg sistema daljinskog grejanja neophodno je 550 miliona evra, a za modernizaciju voznog parka samo Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" 100 miliona evra.

"Povećanje investicija u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu od 1,3 odsto BDP poguralo bi i privredni rast Srbije za oko 0,5 odsto", rekao je Petrović.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je rekao da je neophodno doneti strategije za zaštitu životne sredine i povećati ovlašćenja nadležnog ministarstva.

"Novac od taksi za zaštitu životne sredine treba koristiti za taj sektor, umesto što se preusmerava za druge potrebe", rekao je Petrović.

Dodao je da treba osposobiti lokalne samouprave i komunalna preduzeća da investiraju u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu.


Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.


KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.