AAA

ZELENA-SRBIJA | 06.06.2019 17:45 > 06.06 18:02

Stručnjaci: U gradnji mini hidroelktrana koristiti evropska iskustva


Izgradnja mini hidroelektrana (MHE) u Srbiji moguća je pod uslovom da stručnjaci propišu uslove za gradnju, po ugledu na evropske zemlje, kojima se moraju poštovati standardi zaštite životne sredine, ocenjeno je danas na simpozijumu "Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu u Srbiji".

Na skup u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, prvi put su zagovornici gradnje MHE i oni koji su protiv podizanja tih postrojenja, naročito u zaštićenim prirodnim područjima, sučelili mišljenja o tome da li su one Srbiji potrebne.  

Profesorka Gradjevinskog fakulteta u Beogradu Svetlana Stevović rekla je da je voda resurs od opšteg interesa i da niko nema pravo da je zagadjuje.

"Moramo da se razvijamo na održiv način, vodeći računa o zaštiti okoline. Nauka nudi rešenja, treba formirati tim eksperata koji će pronaći najoptimalnija rešenja za gradnju MHE i korišćenje hidropotencijala", rekla je Stevović.

Ekspertski tim, prema njenim rečima, treba da čine stručnjaci tehničke, ekonomske, finansijske, energetske, ekološke, kulturno-istorijske, političke i regulatorne struke.

"U Evropi se koristi 65 odsto hidropotencijala, pitanje je gde ide Srbija. Vrlo brzo nećemo imati dovoljno energije", rekla je Stevović.

Istakla je da Austrija do 2030. godine planira da celokupne potrebe za strujom zadovoljava proizvodnjom iz obnovljivih izvora, a da je i Srbija potpisnica Kjoto sporazuma o borbi protiv klimatskog zagrevanja.

"MHE mogu da doprinesu razvoju sela i da najudaljenijm obezbede struju ako elektromreža ne može da dopre do njih, pa im treba omogućiti da upravljaju takvim objektima", rekla je Stevović.

Srbija, prema njenim rečima, ima ograničene rezerve fosilnog goriva na oko 50 godina, a MHE bi omogućile da se štedi u potrošnji uglja i nafte.

Kazala je da Srbija ima problem u primjeni zakonodavstva i da bi svako za zloupotrebe prilikom gradnje MHE treba krivično da odgovara kao u Engleskoj.

Inženjer Veljko Dimtrijević rekao je da MHE ne treba graditi u zaštićenim zonama, zonama nacionalnih parkova, parkovima prirode i izvorištima vodosnabdevanja.

On je rekao da u Srbiji postoji 856 potencijalnih lokacija za gradnju MHE, ukupne snage 450 megavata, a da je gradnja predvidjena i prostornim planovima i planovima lokalnih samouprava.

Gradnja više desetina MHE je, prema njegovim rečima, predvidjena i u zaštićenoj ambijentalnoj sredini Studenice.

"MNE će u Srbiji koristiti dva-tri odsto hidropotencijala, a proizvodiće oko jedan odsto od ukupo proizvedene struje, pa je njihov učinak daleko manji od revitalizacije postojećih objekata", rekao je Dimitrijević.

Dodao je da ekološki protok vode može da smanji negativan uticaj MHE na životnu sredinu, ali ne i da održi prirodne uslove u okruženju i biljni i životinjiski svet.

On je rekao da, pošto je u planskim dokumentima već predvidjana gradnja MHE i na konkursu iz 2013. godine izdato 125 dozvola za gradnju, sada preostaje samo da se insistira na poštovanju propisanih uslova.

Profesor Mašinskg fakulteta u Kraljevu Vladan Karamarković rekao da mnogo zemalja Evrope gradi MHE. Austrija ih je, na primer 2014. godine, imala skoro 2.500, a planira izgradnju novih, a oko 90 odsto njih su derivacionog tipa, kada se voda uvodi u cevotokove.  Nemačka ima više od 6.300 tih elektrana, od čega je više od 5.100 sa snagom manjom od 100 kilovata, "što pokazuje da je svaki kilovat električne energije MHE značajan", naveo je.

"U ravijenim zemljama se grade MHE, jer u poredjenju sa elektranama koje koriste fosilna goriva najmanje zagadjuju atmosferu", rekao je Karamarković.

Kazao je da Srbija treba da sagleda iskustva razvijenih zemalja zapadne Evrope tako što će formirati ekspertki tim koji će predložiti optimalna rešenja za gradnju MHE.

Podsetio je i da se Srbija obavezala medjunarodnim sporazumima da do 2020. iz obnovljivih izvora ima 27 odsto potrošnje i da će zbog toga, ali i zbog porasta utroška električne energije, svaka proizvodnja, pa i ona iz MHE biti dragocena.

On smatra da državi mora da bude prioritet gradnja MHE u narednom periodu, ukoliko želi da ispuni medjunarodno prihvaćene obaveze.

"Imamo i mogućnost da ne pravimo MHE snage do i preko 10 megavata, ali država u tom slučaju mora da iznadje mogućnost da nadje finansijska sredstva i da inostranom tržištu kupi električnu energiju iz obnovljivih izvora, čija je cena već sada veća četiri do pet puta od cene koja se plaća kao podsticajna", kazao je Karamarković.

Prema rečima profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu Ivana Božića, MHE je moguće graditi tako što bi se iznašla kompromisna rešenja.

"Predlažem da se za svaku reku odredi garantovani permanentni protok vode i kupovinu instrumenta za očitavanje koji košta oko 2.000 evra, što nije veliki trošak i Vlada Srbije to može da plati", rekao je Božić.

Nedopustivo je, kako je rekao, da projektovanje i tehnička kontrola MHE bude u nadležnosti investitora.

Član Akademije inženjerskih nauka Branislav Djordjević rekao je da u proceni koliko su poželjne MHE treba uzeti u obzir činjenicu da se više energije utroši na njenu gradnju nego što je sama proizvede.

"Ako bi se na jednoj strani tasa izmerililo koliko se potroši energije za proizvodnju opreme i gradnju MHE moglo bi se zaključiti da je veći potrošač nego proizvodjač energije", rekao je Djordjević, obrazlažući energetsko, ekološko i razvojno vrednosvanje malih hidroelektrana.

Dodao je da MHE uništavaju resurse za razvoj turizma u brdsko-planinskim područjima.

Dekan Šumarskog fakluteta u Beogradu Ratko Ristić istakao je da MHE derivacionog tipa dovode do fragmentacije staništa, uništavanja biološke raznovrsnosti, poremećaja režima podzemnih voda, isušivanja vlažnih staništa, a ako se grade u zoni naselja i do poremećaja tradicionalnog načina života.

To su, kako je dodao, pokazala istraživanje 46 od 100 MHE u Srbiji, koje je, kako je rekao, uradio sa svojim timom.

"Gradnja MHE derivacionog tipa, ukoliko se ostvari u punom obimu, od planiranih 856 objekata, može doneti Srbiji samo dva do tri odsto potrebne energije na godišnjem nivou, ali će to značiti da smo stavili u cevi više od 2.200 kilometara vodotokova u najostljivijim eko sistemima brdsko-planinskih područja", rekao je dekan Šumarskog fakulteta i kazao da bi taj procenat energije mogao da se dobije samo delimičnom uštedom gubitaka EPS-a na prenosnoj mreži, koji su 17 odsto od ukupne godišnje proizodnje.

Kako je ukazao, od koncepta izgradnje MHE, nakon višegodišnjih negativnih iskustava, odustaju i zemlje poput Kine ili Rumunije.

On je upozorio i da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode sa oticajem koji iznosi 5,7 litara u sekundi po kilometaru kvadratnom i da je ovaj region jedan od najugroženijih tekućim klimatskim promenama, ali i prognozama o kretanju klime do kraja veka.

"Ono što je do sada radjeno govori o vrlo površnom pristupu naše države tom problemu. Ima dosta problema u pripremi tehničke dokumentacije, nepoštovanja prostorno-planskih dokumenata, nepoštovanja prava i volje lokalnog stanovništva i krajnje je vreme da se sistemski, odnosno da se ovaj problem analizira na najvišem državnom nivou, kroz saradnju više ministarstava", kazao je Ristić.

Predsednik Nacionalnog udruženja mini hidroelektrana Srbije Dragan Josić je rekao su "sve gradjevinske dozvole koje su izdate za izgradnju MHE na Staroj planini odobrene uz poštovanje svih zakonskih procedura".

Kako je dodao, odobrenje su dali i Zavod za zaštitu prorode, sa zaključkom da mini hidroelektrane neće negativno uticati na okolinu i živi svet, a i Ministrastvo životne sredine je dalo pozitivno mišljenje, kao i republička Reviziona komisija, koja je pregledala svaki projekat.

"U toj komisiji je bio i profesor Ratko Ristić koji nije dao ni jednu primedbu na te projekte koji su dobili gradjevinsku dozvolu na Staroj planini", kazao je Josić.

Kako je istakao, opravdanost izgradnje je bila potkrepljena sa više naučnih činjenica.

On je dodao da članice Udruženja ne žele da njihove investicije utiču na životnu sredinu i naglasio da su raspoloženi da saradjuju sa svima nadležnim službama.

Podsetio je i da su članovi Udruženje pozitivno ocenili predlog ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, koji je dao pre devet meseci, da se zamene lokacije za izgradnju MHE u zaštićenim područjima za neke van tih oblasti, ali da do sada nije bilo konkrenijih poteza od strane države.

Prema njegovim rečima, investitorima koji imaju gradjevinske dozvole za izgradnju MHE, uskoro ističe važenje gradjevinskih dozvola, zbog čega će u narednom periodu morati da počnu radove, "jer neće imati izbora, ako se u najskorije vreme ne donese neki predlog za zamenu lokacija".

Josić smatra i da je skup u SANU izvanredan i da je zadovoljan što se polemika oko izgradnje mini hidroelektrana uvela u institucije koje to treba i da rade, odnosno da se ne donose na ulicama kao do sada.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.