AAA

ZELENA-SRBIJA | 11.07.2019 09:10 > 11.07 09:10

Kurije de Balkan: Mini hidroelektrane koje ubiju reke Stare planine

U Srbiji je planirano više od 850 mini hidroelekrana, i premda će one proizvoditi samo dva do tri odsto električne energije na nacionalnom nivou, one ugrožavaju floru i faunu skoro 1.000 kilometara reka, preneo je francuski portal Kurije de Balkan (Le Courrier des Balkans).

Meštani okolnih ruralnih područja, koji smatraju da je to "ekološko ubistvo", mobilišu se uz sve veću podršku gradjana i glavnog grada, naveo je portal u tekstu pod naslovom "Srbija: Te male hidroelektrane koje ubijaju reke Stare planine".

"Na jugoistoku Srbije, oko 350 kilometara od Beograda na Staroj planini u mestu Rakita je mesecima stanje opsade. Na ulazu u selo, položene su ogromne metalne cevi duge više od 300 metara u koritu male iskopane reke. Radnici kopaju rovove da bi položili sledeće cevi. Cilj je da oko tri kilometra vode udje u te cevi kako bi bila preusmerena na turbine male hridoelektrane Zvonce", naveo je francuski portal u opširnoj reportaži.

Na zidovima zgrade kulturnog centra okačen je natpis "Stop okupaciji", a na jednoj radnji "Daćemo život, ali ne i reku", dodao je portal navodeći da su meštani besni i mobilisani protiv, kako navode, "ekološkog ubistva" očuvane prirode.

Kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) i članica Evropske energetske zajednice (EEC), Srbija se obavezala da smanji emisiju ugljen-dioksida (CO2) i da do 2020. proizvodi 27 odsto energije iz obnovljivih izvora.

Od tada je izgradjeno više od 100 hidrocentrala od 856 predvidjenih u celoj zemlji, čime su cevi zauzele 937 kilometara potoka i malih reka pretežno na zaštićenim područjima gde se živi od poljoprivrede, stočarstva, a to su i zone gde koje predvidja zeleni turizam.

"Medjutim skoro svakog dana izbijaju sukobi pripadnika službe bezbednosti investitora Belića, inače beogradskog advokata, i meštana koji pokušavaju da spreče napredovanje radova. Svakodnevni život meštana je pun raznih kažnjavanja, odlazaka u policijsku stanicu, kao i poziva na sud", naveo je portal.

Predsednik mesne zajednice Desimir Stojanov, jedan od najvećih boraca protiv tog projekta, izjavio je da je izmedju 160 i 200 meštana Rakite potpisalo peticiju protiv hidrocentrale. Prema njegovim rečima, inspektori su u decembru tražili da se cevi sklone iz korita reke i utvrdili da lokacija rovova ne odgovara odobrenoj ruti za taj projekat.

"Uprkos tome, radovi su nastavljeni. Ići ćemo do kraja pošto je to jedini izvor vode za nas, našu stoku i naše useve", rekao je Stojanov.

Ista sudbina čeka celu do sada očuvanu planinu. Od izdavanja dozvola za gradu 47 hidrocentrala, mobilizacija postaje sve veća. Pokret "Odbrana reka Stare planine" aktivirao se sa udruživanjem 39 mesnih zajednica koje se protiv tom projektu.

Demonstranata sada ima na hiljade u Pirotu, a i u Beogradu. U aprilu je nekoliko stotina demonstranata bilo okupljeno u selu Topli Do na zajedničkoj molitvi za reku Temska. Na tom području meštani žele da ožive zeleni turizam.

Francuski portal navodi da je na drugoj planini Kopaoniku izgradjeno 15 hidrocentrala a cevi su zauzele oko 75 odsto tokova tamošnjih reka. Meštani navode da je ekološki sistem uništen.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić smatra da treba obustaviti takve projekte u zaštićenim zonama.

"Ako se izgradi 850 centrala koliko je predvidjeno u Srbiji, cevi bi progutale 2.200 kilometara reka, uglovnom potoka, da bi se proizvelo dva do tri odsto energije na nacionalnom nivou. Bilo bi bolje uhvatiti se u koštac sa 17 odsto gubitaka u distributivnoj mreži koja je u lošem stanju", rekao je Ristić.

Medjutim, Igor Vejnović iz mreže Benkvoč (Bankwatch) rekao je da subvencije favorizuju gradnju centrala jer je zahvaljujući javnom finansiranju to veoma profitabilan posao sa povratkom novca od investicija za samo pet godina.

U tom kontekstu je Evropski parlament zatražio u novembru 2018. godine da Srbija očuva svoje zaštićene zone i održi javne konsultacije.

Srpska akademija nauka kao i Fakulteti šumarstva, biologije, geologije i geografije zatražili su obustavu gradnje u zaštićenim zonama. Taj apel je podržao i ministar životne sredine Goran Trivan koji je rekao da treba priznati greške, obećavajući da će vladi ponuditi promenu politike.

U očekivanju tih primena, na Balkanu se od 6. do 16. jula ljudi mobilišu u saradnji sa nevladinom organizacijom "Spasimo plavo srce Evrope" protiveći se gradnji 2.700 centrala, od kojih je trećina u zaštićenim zonama.

U Srbiji 97 odsto električne energije proizvodi državna Elektroprivreda Srbije (EPS), od čega je 74 odsto termoelektrana na ugalj, a 24 odsto velike hidrocentrale.

Ekološki izvori energije predstavljaju tri odsto, a to su uglavnom vetrogeneratori i solarna energija, naveo je francuski portal Kurije de Balkan.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.