AAA

ZELENA-SRBIJA | 12.06.2020 13:55 > 12.06 14:01

Jovanović uoči ekološkog protesta u Beogradu: Država ne poštuje dogovore o zabrani MHE


Pokret "Odbranimo reke Stare planine" organizovaće sutra u Beogradu ekološki protest pod sloganom "Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja", izjavio je jedan od osnivača i lidera tog pokreta Aleksandar Jovanović.

Na protestu sutra u podne, ispred zgrade Vlade Srbije, u Beogradu, očekuje se i desetak domaćih ekoloških organizacija koje se bore za Frušku goru, Smederevo, Bor i Šabac. 

"Na protestu će biti proglašena Deklaracija o ekološkoj autonomiji za park prirode Stara planina, zato što država na tom prostoru ne sprovodi zakone i nije poštovala dogovore o zabrani gradnje mini hidroelektrana (MHE)", kazao je on agenciji Beta i dodao da će biti prekinuta komunikacija sa institucijama Srbije.

Naveo je da će, dok se ne uspostavi pravna država, gradjani sami, neposredno sprovoditi zakon, jer im je opstanak ugrožen.

Jovanović je kazao i da će sa predstavnicima države razgovarati samo uz prisustvo medija, a ne iza zatvorenih vrata, jer javnost treba da bude obaveštena o svemu što se odnosi na zaštitu vazduha, vode, zemljišta i živog sveta.

Podsetio je da borba meštana Stare planine, koji se protive izgradnji derivacionih MHE, zbog uništavanja biljnog i životinjskog sveta i planinskih reka i potoka, traje od 2016. godine.

Dodao je da je na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ministrima početkom prošle godine državni vrh preuzeo obavezu da u roku od deset dana Vlada Srbije donese Uredbu o zabrani gradnje MHE u zaštićenim područjima, ali da to do sada nije uradjeno.

Nije ostvaren ni dogovor o formiranju mešovite komisije pokreta "Odbranimo reke Stare planine" i vladinih predstavnika kako bi se utvrditile zakonitost svih izdatih dozvola za mini hidroelektrane i uporediti dozvole sa stanjem na terenu.

Jovanović je kazao da ni razgovor sa premijerkom Srbije Anom Brnabić pre nekoliko dana nije dao rezultate.

Naveo je da je u Srbiji od 2004. godine do danas izgradjeno stotinak MHE, dok početak gradnje čeka 110 investitora kojima su izdate gradjevinske dozvole.

"U ovom trenutku se vodi 50 sudskih postupaka, u vezi sa izgradnjom MHE", kazao je Jovanović.

On je rekao da se samo izgradnjom MHE u Rakiti bavi više domaćih sudova, jer je protiv institucija i investitora pokrenuto više tužbi i krivičnih postupaka, a slučaj "Rakita" dospeo je i pred Sud za ljudska prava.

"O štetnosti izgradnje MHE u Srbiji su se izjasnili svi od čobana do akademika. Postoje studije i naučni radovi koji to dokazuju, o tome su raspravljali SANU, Inženjerska komora, prirodnjački fakulteti, a i Evropski parlament je doneo rezoluciju o Staroj planini, dok je Evropska komisija iznela stav da nema gradnje bez saglasnosti lokalnih zajednica. Jedino oni koji izdadaju dozvole nikao da stanu pred javnost", kazao je Jovanović.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, Ratko Ristić, koji je radio istraživanje o MHE u Srbiji, kazao je agenciju Beta da je u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Srbiji planirana izgradnja 856 MHE, dominantno derivacionog tipa, u brdsko-planinskim predelima, od čega veliki broj u zaštićenim prirodnim područjima.

"Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode, a upravo na ekološki i hidrološki najvrednijim vodotokovima započelo je sprovodjenje masovne gradnje MHE", upozorio je on.

Ristić je kazao da problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgradjene objekte, uz zabranu dalje gradnje u zaštićenim prirodnim područjima.

"Ukoliko bi se sve planirane MHE izgradile, bilo bi obezbedjeno svega dva do 3,5 odsto potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou, ali bi to značilo da je devastiran najveći deo kvalitetnih vodotokova brdsko-planinskog regiona Srbije, sa više od 2.200 kilometara potočnih korita u cevima", upozorio je on.

Ukazao je i da su zbog malog energetskog doprinosa, a fatalnih ekoloških posledica, vlasti SAD, Кine, Indije, Francuske, Španije, kao i drugih zemalja uklonile veliki broj izgradjenih MHE.

"Drugi načini proizvodnje energije iz obnovljivih izvora imaju daleko manje negativne efekte na životnu sredinu, a ako bi se gubici Elektroprivrede Srbije prilikom prenosa električne energije od proizvodjača do korisnika smanjili za samo dva odsto, bila bi sačuvana količina koja bi eliminisala potrebu za derivacionim MHE", podsetio je Ristić.

Prema njegovim rečima, MHE su nekada promovisane kao "čista" energetska opcija, ali su vremenom uočeni brojni problemi koji nastaju tokom njihove izgradnje i korišćenja kao što su: degradacija i fragmentacija staništa, ugrožavanje kopnenog i vodnog biodiverziteta, promene hidrološkog režima vodotoka, isušivanje delova rečnog korita, isušivanje vlažnih staništa, poremećaj režima podzemnih voda, krčenje šuma, intenziviranje erozionih procesa.

Shodno tome i Svetska banka je izdala uputstva usmerena na izbegavanje gradnje u zonama bogate bioraznovrsnosti, uznemiravanje lokalnog stanovništva, rizik po javno zdravlje i bezbednost.

"U Indiji je suspendovano 36 projekata, ukupnog instalisanog kapaciteta 26.000 MW, usled nemogućnosti dobijanja ekoloških dozvola. Кanadska provincija Ontario je ukinula 758 ugovora o podsticajnim tarifama za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, dok je Rumunija objavila odluku o suspenziji izgradnje više stotina MHE u zaštićenim prirodnim područjima na Кarpatima, posle peticije koju je potpisalo 18.000 gradjana", kazao je Ristić.

Naglasio je i da je "proces izgradnje i korišćenja MHE u Srbiji, u periodu od 2007. do 2019. godine, pokazao neprihvatljive ekološke posledice, propuste i neuskladjenost pojedinih administrativnih procedura".

"Pored toga, postavlja se pitanje energetskog opravdanja za preduzete i planirane aktivnosti, odnosno, šta čitavo društvo dobija u zamenu za degradaciju i ugrožavanje krajnje fragilnih akvatičnih ekosistema brdsko-planinskih vodotokova", kazao je Ristić.

On je ukazao da je poseban problem način odredjivanja tzv. "biološkog minimuma", odnosno ekološki održivog protoka na MHE, a istraživanje je pokazalo da nijedna riblja staza na istraživanim objektima u Srbiji nije funkcionalna.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.