AAA

ZELENA-SRBIJA | 13.08.2020 13:30 > 13.08 13:39

Popis opasnog otpada prvi korak u čišćenju Mašinske industrije i Elektronske industrije u Nišu

Veće grada Niša donelo je na poslednjoj sednici odluku o izradi elaborata koji će omogućiti "kvalitativnu i kvantitativna identifikaciju višedecenijskog, industrijskog, opasnog otpada" u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije.

Institucija kojoj će biti poverena izrada elaborata odabraće se biće putem javne nabavke, a njena obaveza je da elaborat uradi u roku od pet meseci.

Elaborat će, kako je navedeno u odluci Gradskog veća objavljenoj na gradskom sajtu, poslužiti kao osnova za sanaciju i remedijaciju zemljišta u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije.

U odluci je takodje navedeno da su Elektronska industrija i Mašinska industrije Niš dve lokacije, od ukupno 32 lokacije na teritoriji naše zemlje kontaminirane višedecenijskim, opasnim otpadom, što je utvrdjeno Izveštajem o preliminarnim istraživanjima na tim lokacijama.

"Zakonom o upravljanju otpadom, utvrdjena je obaveza jedinice lokalne samouprave da upravljanje otpadom vrši na način, kojim se obezbedjuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja rizika", istakli su u Gradskom veću.

Elaborat će biti uradjen, kako je rečeno u odluci, imajući u vidu i obaveze naše države u procesu pristupanja Evropskoj uniji i potrebi da se zaštiti zdravlje stanovništva.

Radiša Spasić, hemičar sa dugogodišnjim stažom u nekadašnjoj Elektronskoj industriji i jedan od članova stručnog tima koji je formirao grad 2010. godine formirao u cilju dislokacije opasnog otpada iz Elektronske, kazao je da izrada elaborata neće biti nimalo lak posao jer se na prostoru Elektronske industrije, a slična je situacija i u Mašinskoj industriji, nalaze velike količine opasnog industrijskog otpada.

"Nije u pitanju nekoliko tona industrijskog otpada, već sigurno više stotina tona, u različitim oblicima, u tečnom, gasovitom i čvrstom stanju", rekao je Spasić agenciji Beta.

On je podsetio da je šest fabrika u nekadašnjoj Elektronskoj industriji imalo galvanizaciju i postrojenja za galvansku zaštitu metala u kojima su se koristile velike količine različitih hemikalija.

"S obzirom da je 2000. godine maltene odjednom naišla kriza i prekinuo se proces proizvodnje u fabrikama Elektronske industrije, u postrojenjima i magacinama je zaostalo dosta hemikalija iz galvanskih procesa. Betonski bazeni u podrumu jedne od fabrika ostali su napunjeni otpadnim vodama, u magacinima ima i boca sa otrovima koji su pod pritiskom", istakao je Spasić.

On je istakao da sav taj opasan otpad već decenijama stoji u fabrikama bez ikakve kontrole i nadzora, maltene "pod strehom".

"Opasne materije u Elektronskoj mogle bi da izazovu ekološku katastrofu. Lako su zapaljive a požar bi lako mogao da se proširi i van industrijskog kruga. Pored toga posebno su opasne hemikalije koje se slivaju u zemlju i mogu preko podzemnih voda da stignu i do vodovoda", naglasio je Spasić.

Po njegovim rečima, bilo je ranijih godina nekih pokušaja da se problem industrijskog otpada Elektronskog otpada reši, ali ne i konačnog rešenja.

"Inspektori za zaštitu životne sredine su 2009. godine napravili zapisnike i potvrdili da otpad postoji, a 2010. godine je formiran i stručni tim za dislokaciju, ali se na tome stalo", izjavio je Spasić.

Po njegovim rečima, pre nekoliko godina bilo reči da će industrijski otpad iz propalih fabrika širom Srbije biti dislociran i uskladišten u jednoj od napuštenih kasarni u centralnoj Srbiji, ali se i od toga odustalo pošto su se meštani koji žive u blizini kasarne pobunili.

"Verujem da će ovoga puta opasni otpada iz pogona u Nišu biti dislociran i uništen. Sada je olakšavajuća okolnost to što su se i Srbiji pojavile odredjene firme koje se bave transportom i uništavanjem opasnog otpada tako da te hemikalije ne moramo da izvozimo i da strancima plaćamo veliki novac za taj posao", smatra Spasić.

Dodao je da će izradi elaborata i popisu opasnih materija u Elektronskoj predstojati ozbiljno čišćenje jer su fabrike toliko urasle u korov i drveće kao da se maltene nalaze "u džungli".

"Za dekontaminaciju i sanaciju tog prostora u Elektronskoj industriji biće potrebno puno para i grad bez pomoći države sigurno neće moći da ih obezbedi. Bez ozbira o kom iznosu se radi nužno je da se taj posao završi jer otpad ne ugrožava samo našu sadašnjost već i budućnost", rekao je Spasić.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.