Na radionici koju je organizovao NALED, uz podršku GIZ-a, ocenjeno je da bi sistematičnim planiranjem nabavke namirnica i veličine porcija, kao i pravilnim upravljanjem otpadom od hrane, ugostiteljski objekti u Srbiji mogli da uštede finansijski i da istovremeno doprinesu smanjenju zagadjenja životne sredine.
"Paralelno, treba raditi i na izmeni sistema naplate odnošenja otpada i, umesto po kvadratnom metru, plaćati po količini koja se predaje ovlašćenom operateru kako bi se podstaklo adekvatno zbrinjavanje", naveo je Krstović.
Predstavnici ugostiteljskih objekata u Beogradu i Novom Sadu koji su učestvovali na radionici, zaključili su da je briga o zaštiti okoline važan aspekt poslovanja, te da je potrebno da svi objekti obuče svoje zaposlene da pravilno odvajaju otpad u namenske kante, i da počnu saradnju s operaterom koji će otpad zbrinuti na neškodljiv način.
Po podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane koja se proizvede u svetu se ne pojede, a u Srbiji 247.000 tona završi na deponiji.
Jedan od ciljeva NALED-a u okviru projekta "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji" je da svi objekti koji pripremaju više od 50 obroka dnevno, budu obavezni da sav otpad od hrane dostave ovlašćenom operateru, navedeno je u saopštenju.
S radionice je upućen poziv svim ugostiteljima da se priključe akciji prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, radi sprečavanja emisije 750 tona ugljen-dioksida koji nastaju njenim raspadanjem.
