AAA

ZELENA-SRBIJA | 22.09.2021 13:30 > 22.09 14:46

Vujović: Srbija pokreće nove inicijative u zaštitu od klimatskih promena (VIDEO)


Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je danas da će Srbija povećati svoju klimatsku ambiciju i revidirati nacionalno utvrdjene doprinose tako da smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine iznosi 33 odsto u odnosu na stanje od pre tridesetak godina.

Ministarka je na konferenciji o klimatskim promenama, u Beogradu, najavila da će, u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije za Zapadni Balkan, biti pokrenute nove inicijative koje će biti usmerene na prelazak na cirkularnu ekonomiju u javnom i privatnom sektoru.

"Period od 2016. do 2020. je najtopliji ikad zabeležen. Intenzitet i učestalost ekstremnih vremenskih uslova su povećani, globalno i u Srbiji, negativno utičući na proizvodnju hrane i energije, na biodiverzitet, dostupnost pijaće vode, uništavajući domove i infrastrukturu i ugrožavajući ljudske živote", kazala je Vujović.
Razgovori o klimatskim promenama organizovani su uoči Globalnog klimatskog saveta COP26 koji će biti održan od 31. oktobra do 12. novembra u Glazgovu. Lideri 197 zemalja, medju kojima je i Srbija, sastaće se da predstave svoje planove i konkretne aktivnosti kako bi se sprečilo dalje globalno zagrevanje.

Stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Fransin Pikap je rekla da ta organizacija pomaže Vladi Srbije, lokalnim samoupravama i privredi da na vreme preduzmu neophodne mere za smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi, privredu i životnu sredinu.

"Znamo da je Srbija u regionu gde se prosečna temperatura povećava za čak jedan stepen Celzijusa brže, u poredjenju sa svetskim prosekom. Od 2000. do danas usled suša i poplava privreda je imala gubitke od šest milijardi dolara, a procene govore da bi oni mogli porasti i do 13 milijardi dolara do 2030, ako se ne prilagodimo promenjenim klimatskim uslovima", istakla je ona.

Navela je da je UNDP predložio niz mera koje se mogu preduzeti, posebno u najugroženijim sektorima poput poljoprivrede i vodosnabdevanja, kako bi Srbija postala otpornija na promene klime.

"Za adaptaciju su potrebna finansijska sredstva i, zahvaljujući EU i medjunarodnim finansijskim institucijama, Srbija ima na raspolaganju fondove iz kojih može da finansira zelenu transformaciju. Takodje je neophodno uključiti i privatni sektor", rekla je Pikap.

Kako je dodala, UNDP je u partnerstvu sa Vladom, Globalnim fondom za životnu sredinu i Švedskom agencijom za medjunarodni razvoj (SIDA) podržao više od 30 malih i srednjih preduzeća da predju na modele poslovanja sa niskom emisijom ugljenika i cirkularnom ekonomijom. U te projekte uloženo je 40 miliona dolara privatnog kapitala i komercijalnih kredita, i 2,5 miliona dolara bespovratnih sredstava.

Prema izveštajima UNDP-a, Srbiji najviše nedostaju sredstva za sprovodjenje mera prilagodjavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou.

Učesnici konferencije podsetili su da je Srbija već povećala ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektima staklene bašte za tri puta u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Da bi se planirani ciljevi postigli neophodno je omogućiti postepen prelaz sa fosilnih na obnovljive izvore energije, ali tako da se ta transformacija obavi na pravedan način otvarajući nove prilike za zelene poslove i prekvalifikaciju radnika, naročito u energetskom sektoru, istakli su stručnjaci.

Ukazali su da postoji i niz drugih rešenja koja mogu da ubrzaju Srbiju na putu prelaska ka nisko-ugljeničnom društvu, kao što su pošumljavanje, korišćenje čistijih tehnologija u industrijskoj proizvodnji ali i tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji, koja izmedju ostalog podrazumeva smanjenje količine otpada i tretiranje otpada kao resurs.

CEO VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE:


BETA TV

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.