Državni revizori, kontrolišući sistem upravljanja kvalitetom vazduha u Srbiji, utvrdili su, izmedju ostalog, da su usisne cevi za uzimanje uzoraka su postavljene na većoj ili manjoj udaljenosti od propisane.
Usisne cevi, kako su utvrdili, nisu postavljene na otvorenom na način da omogućava slobodno strujanje vazduha.
Naveli su i da se vrše propisana merenja koncentracija svih zagadjujućih materija. Revizori su ukazali da ne postoji jedinstven indeks kvaliteta vazduha na nivou cele Srbije.
"Nadležni organi nisu u dovoljnoj meri vršili nadzor nad primenom Zakona o zaštiti vazduha i kontrolu dostavljanja podataka o zagadjujućim materijama", jedan je od zaključaka Državne revizorske institucije (DRI).
Sistem upravljanja kvalitetom vazduha u Srbiji nije dovoljno efikasan, utvrdili su državni revizori u svom izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Upravljanje kvalitetom vazduha".
Državni revizori ukazuju da nije u potpunosti uspostavljen jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagadjenja vazduha. Utvrdjena su, navode, odstupanja od propisanih kriterijuma za odredjivanje mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka zagadjujućih materija u okviru lokalne i državne mreže.Zbog kašnjenja u dostavi i obradi podataka o kvalitetu vazduha kasni se sa utvrdjivanjem liste kategorija kvaliteta vazduha, a za merenja koncentracija zagadjujućih materija u vazduhu se primenjuju i druge metode, bez dokazivanja ekvivalentnosti, a nije kreiran ni jedinstven indeks kvaliteta vazduha.
"Instituti i zavodi za javno zdravlje pri oceni kvaliteta vazduha ne koriste iste indekse kvaliteta vazduha", naveli su revizori.
Istakli su da u cilju jednoobraznog načina izveštavanja o podacima kvaliteta vazduha za posebno osetljive grupe stanovništva, mogućim efektima po zdravlje i preporučenom ponašanju potrebno je da Institut za javno zdravlje Srbije koordinira i stručno-metodološki rukovodi aktivnostima za obezbedjivanje podataka i informacija u oblasti javnog zdravlja i zajedno sa Agencijom kreira jedinstven indeks kvaliteta vazduha na nivou Srbije.
Neophodno je, kako je navedeno, uspostaviti jedinstven sistem monitoringa kvaliteta vazduha i načina izveštavanja o podacima kvaliteta vazduha za posebno osetljive grupe stanovništva i mogućim efektima po zdravlje.
Zagadjenost vazduha je jedan od deset glavnih globalnih faktora rizika po zdravlje ljudi, podseća se u izveštaju.
"Najveći problem predstavljaju suspendovane čestice, jer se najduže zadržavaju u vazduhu i najdublje prodiru u disajne organe, izazivajući različite efekte, u zavisnosti od sastava. Postoji stalan porast broja gradova u kojima se detektuje vazduh treće kategorije, gde su prekoračene granične vrednosti, za jednu ili više zagadjujućih materija", naveli su državni revizori.
U Srbiji, kako su naveli, nisu uspostavljeni svi instrumenti politike i planiranja zaštite vazduha (Strategija zaštite vazduha), mada je resorno ministarstvo izradilo Predlog Programa (Strategije) zaštite vazduha u Srbiji, ali aktivnosti u oblasti u vezi sa unapredjenjem životne sredine nisu u potpunosti realizovane.
DRI je dala preporuke Ministarstvu zaštite životne sredine da u okviru državne mreže mernih stanica i mernih mesta dokumentuje postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracija zagadjujući materija.
Agenciji za zaštitu životne sredine DRI je preporučila da obezbedi efikasno i kontinuirano prikupljanje podataka za Informacioni sistem kvaliteta vazduha.
Preporuka Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" je da donese stručno metodološko uputstvo za procenu uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi i kreira jedinstven indeks kvaliteta vazduha u Srbiji.
Gradovima Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Užicu i Boru preporučeno je da u okviru lokalne mreže mernih mesta i mernih stanica dokumentuju postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracija zagadjujućih materija.
