AAA

ZELENA-SRBIJA | 13.03.2019 12:30 > 13.03 12:32

UN: Zagadjenje životne okoline razlog četvrtine prevremenih smrtnih slučajeva u svetu (VIDEO)


Četvrtina prevremenih smrtih slučajeva i bolesti širom sveta vezane su za zagadjenje i narušavanje životne okoline koje je izazvao čovek, upozorile su danas Ujedinjene nacije u izveštaju o stanju planete.

Emisije štetnih gasova odgovorne za zagadjenje vazduha, hemijski proizvodi koji zagadjuju pijuću vodi i ubrzano uništavanje ekosistema potrebnih za preživljavanje milijardi ljudi izazivaju svojevrsnu svetsku epidemiju koja takodje koči privredu, navodi se u tekstu.

Izveštaj o životnoj okolini u svetu (Global Environment Outlook, GEO), na kome je radilo 250 naučnika iz 70 zemalja tokom šest godina, takodje ukazuje na rastući jaz izmedju bogatih i siromašnih zemalja prekomerna potrošnja, zagadjenje i rasipanje hrane na severu ubrzavaju glad, siromaštvo i bolesti na jugu zemljine kuge.

Kako nastavljaju da rastu emisije gasova sa efektom staklene bašte, klimatski poremećaji kao što su suše ili oluje mogu da otežaju život milijardama ljudi.

U toj oblasti Pariski sporazum iz 2015. godine predvidja ograničenje klimatskog zagrevanja na plus dva stepena Celzijusa, u odnosu na predindustrijsku eru.

Medjutim sanitarni uticaj zagadjenja, uklanjanje šuma i industrijalizovanog prehrambenog lanca su manje poznati i za to ne postiji nikakav medjuanarodni sporazum o životnoj sredini poput Pariskog sporazuma o klimi.

Izveštaj GEO objavljen danas koristi stotine izvora podataka da izračuna uticaj okoline na oko sto  bolesti, i ukazuje na niz sanitarnih hitnih slučajeva povezanih sa raznim vrstama zagadjenja.

"Osrednji" ekološki uslovi odgovorni su za oko 25 odsto smrtnih slučajeva i bolesti u svetu, navodi se u tekstu koji navodi da je oko devet miliona ljudi umrlo vezano za ekološko zagadjenje 2015. godine.

U nedostatku pristupa pijućoj vodi 1,4 miliona ljudi umire svake godine od bolesti koje mogu da se izbegnu kao što su dijareja ili paraziti vezani za zagadjenju vodu.

Hemijski proizvodi koji se ispuštaju u more izazivaju negativne efekte na zdravlje potencijalno na više generacija, a 3,2 milijardi ljudi živi na zemlji osiromašenoj intenzivnom poljoprivredom ili raskrčenim šumama.

Takodje se ocenjuje da zagadjenje vazduha izaziva izmedju šest i sedam miliona preuranjenih smrti svake godine.

Kada je reč o velikoj upotrebi antibiotika u proizvodnji hrane, navodi se da se time rizikuje nastajanje super otpornih bakterija koje bi mogle da postanu prvi uzrok preuranjenih smrti do sredine veka.

"Potrebno je hitno i opsežno delovanje da bi se ta situacija zaustavila i preokrenula", navodi se u rezimeu izveštaja.

Izveštaj ipak ukazuje da situacija nije nepopravljiva i poziva pre svega na smanjenje emisije ugljendioksida i upotrebu presticida. Takodje se poziva na smanjenje rasipanja u hrani, ukazujući da se baca trećina proizvidene hrane, od čega 56 odsto u najbogatijim zemljama.

"Ceo svet govori da ćemo do 2050. morati da hranimo 10 milijardi ljudi, ali to ne znači da treba da udvostručimo proizvodnju, rekla je Džojeta Gupta kopredsedavajuća izveštaja i rekla da treba da se izmeni način života.

Izveštaj je objavljen tokom Generalne skupštine Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) u Najrobiju. Trebalo bi da podstakne raspravu o pitanju odgovornosti za štete načinjene Zemlji.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.