AAA

ZELENA-SRBIJA | 17.09.2020 12:20 > 17.09 12:27

Nameti za zagađivače na granicama EU kao instrument zaštite klime i pravila konkurencije

Evropski parlament dao je zeleno svetlo za nove poreske prihode Evropske unije, a jedan od izvora prihoda bilo bi oporezivanje proizvoda iz zemalja sa blažim ekološkim zakonodavstvom.

Po obrazloženju jučerašnje odluke Evroparlamenta, takvi novi izvori trebalo bi da omoguće EU da dodje do dodatnog novca za fond za oporavak od pandemije vredan 750 milijardi evra.

Francuska se godinama zalaže za uvodjenje poreza na emisiju ugljen-dioksida na spoljnim granicama Evropske unije, a sada je tu ideju prihvatila i Evropska komisija koja namerava da je uključi u svoj razvojni plan, piše portal EURAKTIV Francuska.

Ciljevi francuske inicijative su dvojaki: borba protiv klimatskih promena i zaštita evropskih pravila tržišne konkurencije.

Takav potez bio bi prvenstveno "prst u oko" Pekingu, a Rusija i SAD su stavile do znanja da su protiv takvog evropskog poreza. Brisel je, medjutim odlučan i insistira da je odluka konačna.

"EU neće prihvatiti da roba koja ne odgovara ekološkim standardima, na nefer način konkuriše evropskim proizvodima i istovremeno nanosi štetu našoj planeti", naglasio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel početkom septembra na Ekonomskom forumu u Briselu.

Mišel je rekao da je EU "spremna da, u kombinaciji sa oštrijim sistemom trgovine dozvolama za emisiju, uspostavi i mehanizam za granično prilagodjavanje emisije CO2, da bi zaštitila jednake uslove takmičenja" na evropskim tržištima.

Evropska komisija planira da, u okviru svog "Zelenog plana", već u drugom kvartalu 2021. godine predloži odgovarajuću direktivu. To bi ujedno bio i važan izvor prihoda, pošto Komisija, da bi podmirila dugove nastale zbog Fonda za obnovu, "postepeno mora da uveća sopstvena sredstva", rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton.

Glavni cilj mehanizma za granično prilagodjavanje CO2 (Border Carbon Adjustments, BCA), bio bi da ograniči takozvano "curenje ugljenika" (Carbon Leakage). Tako se naziva proces kada delovi industrije sa visokom emisijom štetnih gasova svoju proizvodnju sele u zemlje s blažim ekološkim zakonima.

Porez na CO2 na spoljnim granicama EU, prvi je predložio francuski predsednik Žak Širak. Ideju je prihvatio i njegov naslednik Nikola Sarkozi, koji je 2007. godine izjavio: "Ko prlja, mora i da plati". Ta zamisao je, medjutim, kod evropskih partnera Francuske uglavnom izazivala podozrenje.

Za nju se ipak, iako bez mnogo uspeha, zauzeo i Sarkozijev naslednik Fransoa Oland, a ona je i važan deo politike sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona. Inicijativu Francuske sada je po svoj prilici prihvatio i Brisel.

Erik Moris, direktor briselske kancelarije Fondacije Robert Šuman, smatra da je diskusija o uvodjenju poreza na CO2 deo šireg geopolitičkog konteksta, i da je EU sve svesnija sopstvenih strateških interesa.

"Granični porez CO2 omogućava EU da se dokaže i da demonstrira da se brani od klimatskog dampinga. Na taj način ispunjava dva cilja: Onaj koji se tiče Zelenog plana i zaštitu trgovinske politike", izjavio je Moris za portal Euraktiv Francuska.

Istakao je da "više nije najvažnije da se komercijalni interesi stave iznad svega" i da je to znak "kraja evropske naivnosti", posebno u odnosima s Kinom.

Kako će mehanizam izgledati i funkcionisati, još je neizvesno.

Janik Žado, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu i izvestilac na temu oporezivanja CO2, kaže da se na tome "još radi".

"EU mora da dokaže svoj kredibilitet i legitimitet u borbi protiv klimatskih promena i u promeni naših ekonomskih modela", rekao je Žado na sastanku odbora EP za ekonomska i socijalna pitanja.

Evropska komisija je 22. jula pokrenula javnu raspravu koja će trajati do 28. oktobra i podnela formular sa opcijama za realizaciju poreza.

Prva opcija je carina na robu čija proizvodnja izaziva veliku emisiju CO2 i na sektore u kojima preti "curenje ugljenika".

Druga bi bila da "evropsko tržište emisijama CO2" proširi i na uvoz, što bi značilo da uvoznici ili proizvodjači iz trećih zemalja moraju da kupuju dozvole iz "sistema trgovine emisionim jedinicama EU" (ETS).

Opcija bi bila i kupovina emisionih dozvola izvan sistema ETS, i konačno uvodjenje potrošačkih poreza ili PDV na upotrebu evropskih ili uvoznih proizvoda iz industrijskih sektora sa velikim "curenjem ugljenika".

Pred Evropskom komisijom je velik posao, pošto mora da uzme u obzir i vrstu emisije gasova, da li je reč o direktnoj emisiji ili indirektnoj koja je povezana s potrošnjom struje, zatim i emisiju štetnih gasova izazvanu transportom robe, i mnoge druge faktore.

U Nemačkoj i dalje postoje brojne rezerve prema francuskom planu, iako su predsednik Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel dažbine na CO2 na spoljnim granicama Unije sredinom maja predstavili kao jedan od elemenata u zajedničkom predlogu Fonda za obnovu EU.

"U teoriji, ta zamisao je sjajna, ali mora da se dalje razvije da bi mogla da se sprovede. To mora biti učinjeno tako da granična dažbina na CO2 bude podnošljiva i za našu privredu", ocenio je direktor Odeljenja za ekonomsku politiku u nemačkom Ministarstvu privrede, Filip Štajnberg.

Štajnberg je rekao da i nemačka vlada razmatra modele kako bi dažbina na CO2 na granicama mogla da se primeni.

Uticajno Udruženje nemačkih štedionica i žiro banaka (DSGV) ocenilo je daleko manje diplomatski da je cilj "hvale vredan", ali da postoje ozbiljne teškoće da se takav porez primeni pošteno i efikasno. Udruženje je navelo i da je potpuno nejasno kako bi nekakav granični mehanizam mogao da se uskladi s pravilima Svetske trgovinske organizacije i izrazilo sumnju da bi on donosio značajnije prihode.

Nikola Bergmans, stručnjak za energetsku i klimatsku politiku u Institutu za održivi razvoj i medjunarodne odnose (IDDRI) u Parizu, naprotiv smatra da su granične dažbine na CO2 važan elemenat ambiciozne politike "dekarbonizacije industrije".

Bergmans veruje da bi perspektiva poreza na CO2 na spoljnim granicama EU mogla da podstakne globalnu diskusiju o "dekarbonizaciji" odredjenih grana privrede s visokim emisijama. Taj mehanizam bi postepeno, po njegovoj proceni, mogao da postane i važna poluga medjunarodne klimatske politike.

"Čim nacrt bude o formulisan i predočen, EU bi mogla da se potrudi da izadje u susret trgovinskim partnerima i da im predloži saradnju u dekarbonizaciji pogodjenih industrijskih sektora kao verodostojnu alternativu plaćanju poreza na CO2 na njenim granicama", ocenio je Bergmans.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.