AAA

ZELENA-SRBIJA | 31.03.2021 14:50 > 31.03 14:50

Zapadni Balkan u izveštajima EP pozvan da radi na 'dekarbonizaciji privrede'


Zemlje Zapadnog Balkana moraju da preduzmu konkretne mere "u pravcu dekarbonizacije privrede" jer bi nepoštovanje obaveza i nazadovanje uskladjivanja s politikom EU "moglo da se odrazi" i na sredstva iz pretpristupnih fondova, ocenila je Mreža za klimatsku akciju Evropa (CAN Europe).

Kako je danas navela CAN Evropa, Evropski parlament (EP) je u izveštajima o Srbiji, Kosovu, Albaniji i Severnoj Makedoniji, usvojenim prošle nedelje, naglasio značaj brzih i konkretnih akcija u vezi s energetikom i životnom sredinom.
U tim izveštajima se pozdravlja potpisivanje "Delaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan" kojom su se zemlje tog regiona obavezale na "dekarbonizaciju ekonomije" do 2050. godine, u skladu s klimatskom politikom EU.

Medjutim, iako Deklaracija potpisana u novembru na samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa, predstavlja značajan korak ka tom cilju, zemlje Zapadnog Balkana moraju da izrade mnoge planove i sprovode ih da bi dostigle "dekarbonizaciju", navodi CAN Evropa.

Značaj energetske tranzicije u naporima za "dekarbonizaciju" je posebno naglašen kod Kosova, Severne Makedonije i Srbije jer su veoma su zavisne od uglja u proizvodnji struje i u izveštajima EP su već pozvane da "diverzifikuju energetski miks" da bi sistemski išle ka ukidanju uglja.

Subvencionisanje uglja na Zapadnom Balkanu je važno pitanje, na koje je CAN više puta ukazivao, i jedan je od razloga za kašnjenje energetske tranzicije, ocenjuje se u tekstu.

Goruće pitanje je i zagadjenje vazduha u regionu, navodi se i podseća da je Energetska zajednica pokrenula postupke protiv BiH, Kosova, Severne Makedonije i Srbije zbog nepoštovanja sopstvenih planova za smanjenje zagadjenja.

Aktivisti borbe za čistiju životnu sredinu već su preduzeli pravne mere protiv Elektroprivrede Srbije zbog kršenja Nacionalnog plana za smanjenje emisije, navodi CAN, vodeća mreža nevladinih organizacija iz celog sveta koje rade na pitanjima klimatskih promena.

U veti sa stranim investicijama, u izveštaju o Srbiji posebno, ukazuje se na nedostatak transparentnosti i procene ekoloških i socijalnih uticaja kineskih ulaganja.

Umesto toga, kao posledica kineskih investicija, ne odustaje se od novih projekata sa ugljem, posebno u BiH i Srbiji.

Za zemlje regiona je ova godina važna i zato što rade na nacrtima nacionalnih eneregtskih i klimatskih planova i izmenama nacionalno utvrdjenih doprinosa.

Takodje pripremaju za Evropsku komisiju i Sekretarijat Energetske zajednice predlog ciljeva za 2030. za emisiju gasova sa efektima staklene bašte, obnovljive izvore i energetsku efikasnost.

Navodi se i da su u poslednjih godinu i po dana Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija zaustavili planove za razvoj novih projekata objekata na ugalj.

Po tome se liderom u regionu smatra Severna Makedonija pošto planira postepeno napuštanje uglja pre 2030.

U saopštenju CAN Evropa piše i da vlade država Zapadnog Balkana ne poštuju sve obaveze iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Ugovora Energetske zajednice.

Upozorava se da bi nepoštovanje obaveza ili nazadovanje u harmonizaciji sa evropskim zakonima moglo da se odrazi na treći paket Instrumenta pretpristupnih fondova (IPA III), s obzirom da Evropski parlament poziva da se upotrebi uslovljavanje finansiranja, kao i mehanizam suspenzije.

Koordinator za energetsku politiku za Jugoistočnu Evropu u CAN Evropa Viktor Berišaj rekao je da kreatori politike na Zapadnom Balkanu moraju da naprave konkretne korake kako bi "obezbedili održivu energetsku tranziciju ka dekarbonizovanoj ekonomiji".

"To bi takodje bio korak bliže zdravom regionu, kao i pridruživanju EU", istakao je Berišaj.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.